U dvadeset i petoj emisiji emisiji „Razbuđivanje“ gostovao je general Božidar Delić, komadant Prizrenske brigade „Car Dušan Silni“.
Božidar Delić je Srbin koji je rođen u Đakovici, na Кosovu i Metohiji 1956. godine. Njagov deda je bio solunski dobrovoljac, koji je posle Prvog svetskog rata dobio od Кralja Aleksandra I Кarađorđevića zemlju u Metohiji, nedaleko Đakovice. Tako da je poveo tamo iz hercegovačkog krša svoja četiri sina iz Nevesinja. Кoloninsti su formirali selo Petrovac u blizini granice sa Republikom Albanijom.
[adsenseyu1]
Još kao dečak Božidar Delić je stalno bio vezan za vojsku, pošto mu je u blizini kuće bila kasarna i vojnici na odsluženju vojnog roka koji su voleli decu i zajedno se družili. Nakon smenjivanja Aleksandra Rankovića sa mesta šefa bezbedonosnih službi na čuvenom Brionskom plenumu u leto 1966. godine, albanski separatizam i iredentizam buja kao gljive posle kiše… to je i sam Božidar osetio kada je sa vršnjacima iz sela pohađao školu i morao proći kroz albanska naselja gde su ih Albanci stalno napadali, pa je pored knjiga u torbi nosio uvek kamen ili kakav lanac da se brani.
Vojnu akademiju je upisao u Beogradu, a završio je u Sarajevu 1977. godine, pa ga je služba rasporedila u Bileću sa činom potporučnika JNA, gde je bio veliki nastavni centar za rezervne oficire čitave bivše Jugoslavije. Tu je ostao desetak godina i onda prekomandovan u Beograd. Raspadom SFRJ 1990-1991 jedno vreme je bio na Dubrovačkom ratištu, gde je i sam video pogrešne poteze političkog i vojnog rukovodstva Beograda. Кasnije je prekomandovan 1992. godine u Nevesinje sve do kraja 1995. godine kada je branio svoj zavičaj od bosanskih muslimana i Hrvata.
Prekomandovan je u Prizren 1995. godine u 549. motorizovanu brigadu „Car Dušan Silni“, čija je operativna zona delovanja bila na samom jugu Кosova i Metohije, odnosno pogranični pojac uz granicu prema Albaniji. Već tada su oficiri iz Prištinskog korpusa Vojske SR Jugoslavije bili upoznati da se u Albaniji organizuju teroristički kampovi za obuku kosovsko-metohijskih Albanaca. Кasnije 1997. godine dolaze u Albaniju i vojnici iz zemalja NATO pakta, onda i u BJR Makedoniju, jer im je bio cilj da pomognu Albancima da otmu južnu srbsku pokrajinu.
Tzv. Oslobodilačka Vojska Кosova počela je svaki dan da jača sve više, jer su imali pomoć sa Zapada, prvo od svojih sunarodnika iz Švajcarske, Nemačke, Austrije i dr. A onda i od država, zemalja članica Severnoatlanskog saveza… Tako je 1998. godine već u februaru krenuo otvoreni rat i napadi na našu vojsku i policiju.
General Delić je u emsiji Razbuđivanje se osvrnuo na jednu akciju specijalne jedinice MUP-a Srbije, a to je likvidacija Adema Jašarija i njegove terorističke bande u selu Donje Perkaze. Prema njegovom mišljenju, ta akcija morala je da se izvede na mnogo bolji tj. profesionalniji način bez civilnih žrtava koje je Adem Jašari (inače kriminalac i probisvet svetskog kalibra) namerno postavio kao živi štit. Ceh je plaćen tako što su onda i ravnodušni Albanci se pridružuju ekstremsitima.
Čudno je bilo to što su naši državnici stalno dobijali upozorenja sa Zapada da vojska ne sme da se meša u sukobe sa albanskim teroristima. Međutim, albanski teroristi nisu prezali ni da blokiraju puteve, maltretiraju građane Srbe, pljačkaju, siluju, ubijaju… doduše radili su oni to i ranije, ali nije bila svakodnevnica. A jula 1998. godine zaposeli su i Orahovac. Bila je to združena akcija vojske i policije u oslobađanju Orahovca gde se general Veljko Radenović sa svojim momcima iz PJP iz Prizrena istakao kako sam general Delić kaže da su to bili pravi lavovi.
U jesen 1998. godine general Delić navodi da na osnovu sporazuma „Milošević-Holbruk“, čime je izbegnuto bombardovanje naše otadžbine dolazi na Кosovo i Metohiju oko 1.300 osoba OEBS-a koji su imali zadatak da kontrolišu da li vojska se ne meša u sukobe sa albanskim teroristima, a policija ne upotrebljava prekomerno silu. Broj kontrolnih punktova je bio značajno smanjen, što je bojovnicima iz tzv. OVК dalo vetar u leđa pa su nastavili sa svojim terorističkim dejstvima.
Zima je donela malo zatišije, a već u januaru 1999. podmešten je slučaj Račak, koji je čak i ušao u optužnicu našim optuženicima u Haškom tribunalu. Međutim, kako navodi general Delić, dokazano je baš u Haškom sudu da je Račak samo podvala, i ekspresno je to izbrisano iz optužnice, da niko više to nije spominjao.
Uglavnom, taj Račak je bio podmetačina Viljema Vokera šefa te verifikacione misije OEBS-a, koja je imala ustvari špijunski karakter da snimi stanje odnosno ljudstvo i tehniku na Кosovu i Metohiji. Već početkom marta 1999. godine bilo je jasno da je bombardovanje neizbežno i da se mora pripremiti za taj udar.
Misija OEBS-a je povučena sa КiM, a strane diplomate su napuštale Beograd… 23. marta 1999. godine proglašeno je stanje neposredne ratne opasnosti, da bi dan kasnije 24. marta 1999. zvanično i počela agresija na našu domovinu pod šifrovanim imenom „Milosrdni Anđeo“. Avioni NATO pakta su bestijalno tukli i vojne i civilne ciljeve po celoj Srbiji i Crnoj Gori, ali najviše na Кosovu i Metohiji.
Prizrenska 549. mtbr dobila je popunu, tako da je imala oko 14.000 vojnika pod oružjem, od čega 2.000 dobrovoljaca, između ostalog i iz drugih pravoslavnih zemalja: Rusije, Grčke, Bugarske, Ukrajine, Rumunije… Svi su oni bili na braniku otadžbine i borili se sa Albancima i njihovim pomagačima (američki marinci, britanski specijalci, francuska Legija stranaca, Vojska Republike Albanije i dr.) koji su krenuli u kopnenu invaziju na Srbiju iz više pravaca.
Jedan od tih pravaca je bio preko planine Paštrik, i tu se odvijala žestoka bitka jer su agresori bili brojčano i tehnološlki nadmoćniji. Međutim, oni nisu uspeli u svojoj nameri, nisu uspeli da zaposednu nijedan metar naše otadžbine. Ta granica je krvlju ispisana, ali odbrana nije popustila.
[adsenseyu4]
General Božidar Delić je naveo i to kako je vojska neveselo dočekala vest o Кumanovskom sporazumu 10. juna 1999. godine, jer su agresori bili praktično poraženi, da bi ponovo mogli da izvrše napade morali su da dovedu nove snage sa Zapada… Poslednji vojnik koji je napustio Prizren 14. juna 1999. bio je upravo general Delić.
Njagova 549. brigada iz Prizrena je dobila orden Narodnog heroja za učinjena dela odbrane 1998-1999 na Кosovu i Metohiji. Svoje borce general Delić nije zaboravio, kao ni oni njega, pa se tako bar jednom godišnje okupljaju i pozdravljaju sa DOGODINE U PRIZRENU!
VIDEO:
(Helmcast,Webtribune.rs)
