Zapadni mediji prenose da Rusija nastoji da učvrsti svoje prisustvo u Africi, fokusirajući se na Libiju, gde se spekuliše o modernizaciji vojne baze Maaten el-Sarra, smeštene na jugu zemlje, u blizini granica sa Sudanom i Čadom. Ova baza mogla bi postati ključni strateški centar za ruske operacije na afričkom kontinentu.
Prema tvrdnjama zapadnih analitičara, pozicija Rusije u Siriji se promenila, što je navelo Moskvu da traži nove alternative za svoje vojne i političke inicijative u Africi i Mediteranu.
Iako su ruske baze u Siriji i dalje funkcionalne, navodno povećani pritisak Zapada i nestabilnost u regionu primorali su Kremlj da proširi svoje operativne mogućnosti u Libiji.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Prema izveštaju Military Africa, Rusija u Libiji gradi odnose sa feldmaršalom Halifom Haftarom i njegovom Libijskom nacionalnom armijom (LNA). Hafter, koji kontroliše istočni deo zemlje, uključujući Bengazi i Tobruk, već godinama održava bliske veze sa Moskvom, a smatra se da mu Rusija pruža vojnu i logističku podršku.
„Libija može igrati istu stratešku ulogu za Rusiju kao što je Sirija igrala pod Bašarom Asadom. Hafter omogućava Moskvi da izazove zapadni uticaj i proširi svoju geopolitičku prisutnost u Africi,“ smatra analitičar Emadedin Badi iz Atlantic Council-a.
Međutim, za razliku od Sirije, politička situacija u Libiji je izuzetno složena. U zemlji deluje veliki broj frakcija koje se međusobno sukobljavaju, a prisutni su i razni strani interesi, uključujući SAD, Francusku, Tursku, Egipat i UAE. Sve ovo može otežati ruske planove u regionu.
Informacije o potencijalnim ruskim planovima za uspostavljanje vojne baze u Libiji pojavile su se još krajem 2024. godine, a dodatno su potkrepljene satelitskim snimcima koji pokazuju premeštanje ruskih brodova iz sirijske luke Tartus ka libijskom Tobruku.
Danila Krilov, istraživač iz Instituta za naučne informacije o društvenim naukama Ruske akademije nauka, smatra da se ne radi o pukim spekulacijama, već o strateški osmišljenim potezima Moskve.
„Baza Maaten el-Sarra nalazi se oko 100 kilometara od granice sa Sudanom i Čadom. To je geopolitički značajan region iz nekoliko razloga: Kroz njega prolaze ključne rute za transport ilegalnih migranata, krijumčarenje oružja i trgovinu ljudima. Osim toga, baza je dovoljno udaljena od morske obale da bi bila relativno zaštićena od mogućih zapadnih vazdušnih napada,“ objašnjava Krilov.
Postoje indicije da je Rusija razmatrala slanje vojnih jedinica u ovu bazu, uključujući kontingent iz Sirije. Ukoliko bi baza bila uspostavljena, mogla bi poslužiti kao komandni i logistički centar za operacije širom Afrike, posebno u regionima pogođenim nestabilnošću, poput Sahela i Centralne Afrike.
Međutim, glavni izazov ostaje snabdevanje baze. Zbog udaljenosti od obale i slabog stanja libijske infrastrukture, transport neophodnih resursa mogao bi biti otežan, a ruske snage bi morale da pronađu efikasne načine za održavanje baze u funkcionalnom stanju.
Iako zapadni mediji insistiraju na tome da Rusija povećava vojno prisustvo u Libiji, zvanična Moskva negira ove navode. Ruski ambasador u Libiji, Ajdar Aganin, izjavio je da su takvi izveštaji preuveličani i da se ne može govoriti o bilo kakvim zvaničnim vojnim aktivnostima Moskve u ovoj zemlji.
Politički analitičar i stručnjak za Bliski istok, Andrej Ontikov, takođe je skeptičan prema zapadnim izveštajima. On smatra da je prisustvo ruskih snaga u Libiji uglavnom povezano sa savetničkim i bezbednosnim aktivnostima, a ne sa formiranjem velike vojne baze.
„Naravno da Rusija ima interes za Libiju, ali treba biti oprezan sa informacijama koje dolaze iz zapadnih izvora. Njihova percepcija ruskog prisustva često je prenaglašena,“ kaže Ontikov.
Ipak, Ontikov ne isključuje mogućnost da Moskva gleda na Libiju kao na strateški rezervni pravac u slučaju pogoršanja situacije u Siriji.
Rusija već godinama nastoji da proširi svoje vojne i ekonomske interese u Africi. Osim Libije, još jedna ključna tačka ruskog interesa je Sudan.
Još 2017. godine Moskva je postigla preliminarni dogovor sa sudanskim vlastima o otvaranju logističkog centra za rusku mornaricu u Port Sudanu. Međutim, sudanska politička kriza i građanski sukobi doveli su do toga da je realizacija ovog plana neizvesna.
S obzirom na to da je Sudan trenutno u stanju haosa, a dugoročna stabilnost Libije i dalje pod znakom pitanja, Moskva nema mnogo izbora kada je reč o alternativnim vojnim bazama u Africi.
„U Libiji Rusija ima stabilnog partnera u Hafteru, ali mora da balansira između različitih aktera u zemlji kako ne bi izazvala dodatne sukobe. Sudanska opcija je trenutno veoma rizična, a druge afričke zemlje nisu još uvek u dovoljnoj meri otvorene za slične dogovore,“ ističe Krilov.
Ruska vojna ekspanzija u Africi deo je šire strategije Moskve da smanji zapadni uticaj na kontinentu. U poslednjih nekoliko godina, Rusija je uspostavila vojne i ekonomske odnose sa mnogim afričkim državama, uključujući Mali, Burkinu Faso, Niger i Centralnoafričku Republiku.
Moskva koristi različite mehanizme, od vojnih ugovora i isporuke oružja do privatnih vojnih kompanija poput Vagnera, kako bi osigurala svoje interese na kontinentu.
Ukoliko baza Maaten el-Sarra zaista postane operativna, to bi moglo značajno promeniti ravnotežu moći u Severnoj Africi. Zapadne sile, prvenstveno SAD i Francuska, već su izrazile zabrinutost zbog ruskog vojnog prisustva u regionu, a potencijalno proširenje aktivnosti moglo bi izazvati dalje tenzije.
Ipak, bez obzira na spekulacije, zvanična Moskva za sada negira bilo kakve planove za dugotrajno vojno prisustvo u Libiji. Međutim, ukoliko se situacija u Siriji pogorša ili ako Sudan ostane nestabilan, Libija bi zaista mogla postati ključni strateški centar za ruske operacije u Africi.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
