U evropskim krugovima poslednjih dana oseća se zategnutost koja se teško prikriva, jer se iza kulisa vodi borba oko 185 milijardi evra zamrznutih ruskih sredstava.
Kako piše Gardijan, Rusija je navodno primenila taktike zastrašivanja prema belgijskim političarima i visokim finansijskim rukovodiocima sa ciljem da blokira plan da se taj novac iskoristi za pomoć Ukrajini. Reč je o sumi koja već dugo stoji zamrznuta, ali je sada postala epicentar političkog i bezbednosnog pritiska.
Prema navodima iz izveštaja, ruski obaveštajni agenti su se fokusirali na ključne osobe u Euroclear-u, belgijskoj instituciji za deponovanje hartija od vrednosti u kojoj se nalazi najveći deo tih sredstava.
Upravo tu, u tehničkom srcu evropskog finansijskog sistema, nalazi se čvorište koje može odlučiti sudbinu milijardi, ali i političke stabilnosti unutar Evropske unije.
Jedan evropski zvaničnik je za Gardijan rekao da se ova kampanja verovatno može pripisati ruskoj vojnoj obaveštajnoj službi GRU, uz napomenu da obim i neposredna opasnost još nisu potpuno jasni.
Ipak, poruka koja je poslata ostavila je malo prostora za dilemu. Zvaničnik je otvoreno rekao: Sigurno su primenjene taktike zastrašivanja. Ta rečenica, kratka i direktna, govori više od dugih saopštenja.
Kako se dalje navodi, navodni pritisci bili su usmereni na generalnu direktorku Euroclear-a Valeri Urban, ali i na druge visoke rukovodioce finansijske grupe. U sistemu gde se odluke donose tiho, u kancelarijama daleko od kamera, takvi potezi imaju težinu koja se ne meri samo bezbednosnim procenama, već i političkim posledicama.
Euroclear je odbio da ulazi u detalje i da direktno komentariše ove navode za Gardijan. Umesto toga, poslata je opšta poruka u kojoj se navodi da se sve potencijalne pretnje tretiraju sa najvećim prioritetom i da se duboko istražuju, često uz podršku nadležnih organa kada je to prikladno. U diplomatskom jeziku, takva formulacija obično znači da se vrata ne zatvaraju, ali ni ne otvaraju do kraja.
Sličan ton stigao je i iz kabineta belgijskog premijera. Portparol premijera Barta De Vevera takođe je odbio da komentariše navodne pritiske povezane sa Rusijom, ostavljajući prostor za spekulacije i dodatna pitanja. Ćutanje, u ovom slučaju, zvuči jednako glasno kao i optužbe koje kruže evropskim institucijama.
U trenutku kada se Evropska unija suočava sa sopstvenim unutrašnjim podelama, a Vašington pod predsednikom Donaldom Trampom pažljivo prati svaki potez saveznika, priča o Euroclear-u i zamrznutim sredstvima prerasta okvire finansijske teme.
Ona postaje test otpornosti evropskih institucija, ali i signal koliko daleko su različiti akteri spremni da idu da bi zaštitili svoje interese. Kako će se ova tiha, ali napeta epizoda završiti, ostaje otvoreno pitanje koje tek dolazi na dnevni red evropske politike.
