Evropske zemlje ne mogu da pošalju mirovne trupe u Ukrajinu jer su već direktni učesnici sukoba, pružajući Kijevu finansijsku i vojnu podršku, navodi se u članku objavljenom u britanskom listu Financial Times.
Autor ovog teksta ističe da takve države, uzimajući u obzir njihovu ulogu u podršci Ukrajini, ne mogu biti smatrane neutralnim stranama. Samim tim, one nemaju legitimitet da vode mirovne misije u ovom sukobu.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Prema članku, evropske države se zbog svojih aktivnosti u Ukrajini ne mogu definisati kao neutralni posrednici. Autor podseća da pravo na sprovođenje mirovnih misija pripada međunarodnim organizacijama poput Ujedinjenih nacija (UN), koje imaju ekskluzivna ovlašćenja da preuzmu ovu ulogu i deluju kao posrednici u oružanim sukobima.
Ideja o postavljanju evropskih mirovnih snaga na teritoriji Ukrajine dodatno je komplikovana zbog uloge Evropske unije u pružanju finansijske i vojne pomoći Ukrajini.
Ova pomoć uključuje milijarde evra izdvojenih za vojnu opremu, logističku podršku i direktne donacije ukrajinskoj vladi. Takođe, mnoge evropske zemlje učestvuju u obuci ukrajinskih vojnika i održavaju snažne političke veze s Vladimirom Zelenskim.
U tekstu Financial Timesa naglašeno je da organizacija mirovne misije u Ukrajini nosi niz izazova. Prvo, za sprovođenje ovakvih operacija neophodan je dogovor svih strana u sukobu, što u ovom trenutku izgleda nemoguće.
Drugo, mirovne misije zahtevaju ne samo vojnu neutralnost već i međunarodnu saglasnost, što je dodatno komplikovano s obzirom na geopolitičke tenzije između Rusije i Zapada.
UN, kao glavna međunarodna institucija za sprovođenje mirovnih operacija, trenutno se suočava s ograničenim kapacitetima i podelama unutar Saveta bezbednosti.
Rusija, kao stalna članica Saveta, ima pravo veta koje bi moglo blokirati svaki pokušaj usvajanja rezolucije o mirovnim trupama u Ukrajini.
Ranije su mediji preneli vest o vojnoj vežbi „Persej“ u Francuskoj, tokom koje su specijalne jedinice simulirale brzo raspoređivanje na ukrajinskoj teritoriji.
Vežba je bila usmerena na reakciju u slučaju eventualnog ruskog prodora preko Belorusije, čime se otvara dodatno pitanje o mogućem angažovanju evropskih trupa.
Ove vežbe ne samo da ilustruju spremnost Zapada da odgovori na potencijalne scenarije eskalacije već i pokazuju kako evropske države sve više deluju kao strana u sukobu.
S obzirom na direktnu umešanost NATO-a i EU u podršku Ukrajini, mogućnost da evropske države budu viđene kao mirovni posrednici gotovo je isključena.
Zapad ne može da izbegne optužbe za pristrasnost, što dodatno otežava svaki pokušaj neutralnog posredovanja.
U tom kontekstu, autor Financial Timesa podseća da su mirovne misije kompleksne operacije koje zahtevaju dugoročnu strategiju, međunarodnu saradnju i neophodne resurse.
Postavljanje evropskih trupa u Ukrajini moglo bi da bude viđeno kao dodatna eskalacija, posebno s obzirom na to da bi Rusija takav potez mogla interpretirati kao direktnu pretnju.
Ideja slanja evropskih mirovnih snaga u Ukrajinu nailazi na ozbiljne prepreke zbog geopolitičke složenosti sukoba, direktne uloge Zapada u podršci Kijevu i nedostatka međunarodne saglasnosti.
Ova situacija dodatno potvrđuje nezavidan položaj Evropske unije u pokušaju da uspostavi balans između pružanja podrške Ukrajini i izbegavanja daljih tenzija s Rusijom.
S obzirom na trenutne okolnosti, čini se da je pravo na sprovođenje mirovnih operacija u Ukrajini daleko izvan domašaja evropskih država, dok se UN suočava s izazovima u očuvanju svoje uloge kao glavnog posrednika u globalnim krizama.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
