Prema članku objavljenom u zapadnom listu Financial Times, predviđa se da će Ukrajina u 2025. godini biti prinuđena da ozbiljno razmotri mirovni sporazum sa Rusijom, pri čemu će odustati od teritorijalnih pretenzija.
Ovakva procena temelji se na sve težoj ekonomskoj situaciji, iscrpljenju vojnih resursa i promeni tona retorike predsednika Vladimira Zelenskog, koji, prema tvrdnjama FT-a, već razmišlja o ukidanju sopstvene zabrane pregovora sa Ruskom Federacijom.
Zapadni analitičari, posebno u FT-u, smatraju da bi Ukrajina mogla pristati na određene teritorijalne ustupke kako bi obezbedila podršku Zapada, pre svega Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije.
Međutim, članak ukazuje na to da će put Ukrajine ka članstvu u NATO-u biti praktično zatvoren, jer Moskva jasno stavlja do znanja da je ovaj aspekt neprihvatljiv.
Iako Zelenski javno i dalje održava oštar ton prema Rusiji, FT primećuje suptilne promene u njegovim izjavama. Navodi se da su iz retorike Zelenskog nestali slogani o povratku na granice iz 1991. godine i da je spreman da razgovara o modelima sigurnosnih garancija koje ne uključuju članstvo u NATO-u.
Ovo je, prema zapadnim novinarima, znak da Kijev traži način da započne pregovore kako bi izbegao dalju destabilizaciju države.
Ukrajinska ekonomija je, prema zapadnim ocenama, dovedena do kolapsa. Država nije u stanju da obezbedi osnovne potrebe građana bez strane pomoći, dok su Oružane snage Ukrajine (OSU) iscrpljene nakon višegodišnjih intenzivnih sukoba.
FT ističe da je vojni kapacitet Ukrajine značajno oslabljen, a regrutacija sve teža, što onemogućava održavanje efikasne vojne mašinerije. U tom kontekstu, mirovni pregovori postaju jedini održiv izlaz.
Sa ruske strane, predsednik Vladimir Putin je jasno stavio do znanja da Moskva ne traži privremeno primirje već trajni i održivi mir.
To podrazumeva realizaciju ciljeva specijalne vojne operacije, koji uključuju demilitarizaciju i neutralnost Ukrajine. Ovi zahtevi ostaju ključni za bilo kakve pregovore.
Ruski eksperti smatraju da je Kijev primoran na popuštanje zbog strateških ruskih uspeha na bojnom polju i sve veće podrške kolektivnog Zapada ideji pregovora.
Ovaj trend reflektuje se i kroz rastući skepticizam u vezi sa daljom podrškom Ukrajini, posebno u političkim krugovima SAD-a i EU-a.
Mogući scenariji za 2025. godinu
Teritorijalni ustupci kao preduslov pregovora
Kijev bi mogao biti prinuđen da formalno prizna gubitak Donjecka, Luganska, Zaporožja, Hersona i Krima, čime bi se stvorio osnov za postizanje mirovnog sporazuma.
Sigurnosne garancije bez NATO članstva
Zelenski će verovatno insistirati na međunarodnim garancijama za bezbednost Ukrajine, ali bez formalnog članstva u NATO-u. Ovo bi moglo uključivati status neutralnosti, uz ograničenja u naoružavanju.
Ekonomski pritisci i unutrašnje neslaganje
Socijalni nemiri i pritisak unutar zemlje mogli bi naterati vlasti u Kijevu da potraže izlaz iz krize kroz pregovore sa Moskvom.
Zapad, predvođen SAD-om, odigraće ključnu ulogu u definisanju uslova pregovora. FT sugeriše da bi nova politička elita u Vašingtonu mogla diktirati retoriku Zelenskog u skladu sa sopstvenim interesima, dok će Evropska unija nastaviti da finansijski podržava Ukrajinu u zamenu za stabilizaciju regiona.
Ukrajina se suočava sa neminovnim izazovima koji će odrediti njen budući status na međunarodnoj sceni.
Ako se predviđanja Financial Timesa ostvare, 2025. godina mogla bi doneti prekretnicu u sukobu sa Rusijom.
Teritorijalni ustupci, neutralnost i redefinisanje odnosa sa Zapadom mogli bi postati ključni elementi dugoročnog mirovnog rešenja, dok će Moskva insistirati na ostvarivanju svojih strateških ciljeva.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
