Britanski Financial Times, pozivajući se na izvore upoznate sa razgovorima, piše da su se predstavnici administracije predsednika SAD Donalda Trampa u više navrata tajno sastajali sa političkim aktivistima koji zagovaraju nezavisnost kanadske provincije Alberta, jedne od najbogatijih regiona po rezervama nafte.
Ta informacija dolazi u trenutku kada se odnosi između Vašingtona i Otave dodatno zatežu, mada se u zvaničnim izjavama i dalje insistira na oprezu i distanci.
Prema navodima lista, u središtu priče je grupa pod nazivom „Projekat prosperiteta Alberte“ (APP), koju sagovornici opisuju kao separatistički pokret tvrde, desno orijentisane politike.
Njeni lideri su se, kako se navodi, od aprila prošle godine već tri puta sastajali sa predstavnicima američkog Stejt departmenta u Vašingtonu. Ti susreti, daleko od očiju javnosti, trebalo bi da se nastave i u februaru, kada APP planira da zatraži kredit od čak 500 milijardi dolara za organizovanje referenduma o nezavisnosti Alberte.
Jedan od ljudi koji je prisustvovao tim sastancima, pravni savetnik APP-a Džef Rat, rekao je za Financial Times da u Vašingtonu postoji snažno interesovanje za scenario u kojem bi Alberta postala slobodna i nezavisna.
Istovremeno, odbio je da precizira sa kim su tačno razgovarali, zadržavajući dozu neodređenosti koja dodatno podgreva spekulacije. Prema njegovim rečima, u pitanju su, kako je rekao, „veoma, veoma visoko pozicionirani ljudi“ koji sa sastanaka navodno odlaze direktno u Ovalni kabinet.
Iz Bele kuće je, očekivano, stigao kratak i hladan komentar. Predstavnik administracije rekao je da se zvaničnici Bele kuće redovno sastaju sa različitim grupama iz civilnog društva, ali da nikakva podrška, niti bilo kakve obaveze u vezi sa ovim pitanjem, nisu obećane. Formulacija je pažljivo odmerena, bez potvrde, ali i bez demantija konkretnih susreta.
Širi kontekst ove priče pokazuje da ideja o razdruživanju unutar Kanade nije nova, ali da ima različitu težinu u različitim provincijama. Istraživanje javnog mnjenja koje je prošle nedelje sprovela agencija Ipsos pokazalo je da bi oko tri od deset stanovnika Alberte i Kvebeka glasalo za izlazak svoje provincije iz sastava Kanade.
Ipak, za razliku od Kvebeka, gde pokret za nezavisnost ima dugu istoriju i periode ozbiljne političke snage, u Alberti takva ideja nikada nije uspela da stekne masovnu, stabilnu podršku.
Upravo u tom raskoraku između ambicija separatističkih lidera, interesovanja iz Vašingtona i realnog raspoloženja stanovništva, krije se ključ ovog slučaja. Da li je reč o ozbiljnom geopolitičkom pomeranju ili tek o još jednoj epizodi u dugoj istoriji neformalnih kontakata i političkih sondiranja, ostaje otvoreno pitanje – i ono koje će, čini se, tek dobiti jasnije obrise u mesecima koji dolaze.
