Politički krugovi u Nemačkoj i Italiji sve glasnije pozivaju vlasti svojih zemalja da povuku deo zlatnih rezervi iz Sjedinjenih Američkih Država i vrate ih u Evropu.
Kako piše list Financial Times, reč je o zalihama u ukupnoj tržišnoj vrednosti većoj od 245 milijardi dolara.
U pozadini ovih apela nalazi se sve izraženija nestabilnost na međunarodnom planu, kao i politička tenzija u samim Sjedinjenim Državama. Konkretno, pažnju javnosti privukla je aktuelna rasprava između američkog predsednika Donalda Trampa i Federalnih rezervi, centralne banke SAD, koja je odbila da snizi ključnu kamatnu stopu uprkos predsednikovim očekivanjima.
Bivši poslanik Evropskog parlamenta i sadašnji član nemačke partije „Savez Sare Vagenkneht – Za razum i pravdu“ Fabio de Masi izjavio je za FT da postoje „ozbiljni razlozi“ za vraćanje zlatnih rezervi u Evropu, posebno „u ovim nemirnim vremenima“.
Prema podacima Svetskog saveta za zlato, Nemačka i Italija zauzimaju drugo i treće mesto u svetu po količini zlatnih rezervi – odmah iza SAD. Nemačka raspolaže sa više od 3.300 tona zlata, dok Italija ima oko 2.400 tona. Uprkos toj brojci, više od trećine zlatnih poluga obe države drže na čuvanju u Federalnoj rezervnoj banci u Njujorku.
Bivši poslanik nemačkog Bundestaga iz redova Hrišćansko-socijalne unije, Peter Gauvajler, u razgovoru za FT istakao je da Bundesbanka ne bi trebalo da pravi ustupke kada je reč o sigurnosti državnih zlatnih rezervi.
Prema njegovim rečima, vreme je da se postavi pitanje da li je čuvanje zlata u inostranstvu i dalje najbezbednija opcija. „Odgovor na to je očigledan“, rekao je Gauvajler, aludirajući na potrebu da se rezerve izmeste iz SAD.
Sličan stav izneo je i predsednik Evropske asocijacije poreskih obveznika, Mihael Jeger. „Veoma smo zabrinuti zbog toga što predsednik Tramp narušava nezavisnost Federalnih rezervi“, rekao je Jeger, ističući da je važno da centralne banke evropskih zemalja imaju punu i neograničenu kontrolu nad svojim rezervama u svakom trenutku.
On je potvrdio da je njegova organizacija već uputila pisma ministarstvima finansija i centralnim bankama Nemačke i Italije sa zahtevom da preispitaju postojeću zavisnost od Federalnih rezervi.
Ova inicijativa nije nova. Još krajem maja, nemački list Bild pisao je da su Evropska asocijacija poreskih obveznika i više političara iz redova Hrišćansko-demokratske i Hrišćansko-socijalne unije (CDU/CSU) apelovali na hitno vraćanje dela zlatnih rezervi iz SAD u Nemačku ili šire – u Evropu.
Kako je tada izjavio Jeger, nemačke zlatne rezerve bi u budućnosti mogle da privuku pažnju američke administracije, što dodatno pojačava zabrinutost u političkim krugovima.
Dok se svet suočava sa neizvesnostima u međunarodnim odnosima, pitanja o sigurnosti, suverenitetu i kontroli nad strateškim resursima sve više dolaze u prvi plan, a zlato, kao večna garancija stabilnosti, ponovo zauzima centralno mesto u evropskim diskusijama.
Webtribune.rs
