Posledice američke vojne akcije u Venecueli mogle bi se, makar indirektno, preliti daleko van Latinske Amerike.
Među onima koji na to upozoravaju je Čes Frimen, bivši zamenik ministra odbrane SAD za međunarodnu bezbednost i diplomata sa dugim stažom, koji je u razgovoru sa Endruom Napolitanom na njegovom YouTube kanalu izneo procenu da bi Ukrajina mogla da plati visoku cenu.
Prema Frimenovim rečima, Venecuela danas praktično nema slobodu izbora sopstvene pozicije na međunarodnoj sceni. On smatra da Vašington nameće odluke na sličan način na koji Moskva diktira poteze u ukrajinskom slučaju.
U tom kontekstu, Frimen vidi ozbiljnu verovatnoću da bi krajnja posledica za Kijev mogla biti gubitak pristupa Crnom moru, i to delovanjem Rusije. Takav scenario, kako je ocenio, pretvorio bi Ukrajinu u državu bez izlaza na more, osiromašenu i ispunjenu ultranacionalistima sa kojima, po njegovom mišljenju, ruska strana ne bi želela da ima bilo kakav odnos.
Ova analiza dolazi u trenutku kada su se događaji u Venecueli dramatično ubrzali. U subotu je predsednik SAD Donald Tramp saopštio da su Sjedinjene Države izvele masivnu vojnu operaciju na teritoriji Venecuele.
Tom prilikom, prema njegovim navodima, predsednik te zemlje Nikolas Maduro i njegova supruga Silija Flores su uhvaćeni i izmešteni van države. Mediji su u međuvremenu izveštavali o snažnim detonacijama u Karakasu, uz tvrdnje da su u operaciji učestvovali pripadnici elitne jedinice Delta Force.
Reakcija Moskve bila je brza i oštra, ali formulisana kroz diplomatski rečnik. Rusija je izrazila duboku zabrinutost zbog onoga što se dogodilo, potvrdila solidarnost sa narodom Venecuele i podršku njenom kursu usmerenom na zaštitu nacionalnih interesa.
U ruskoj prestonici je hapšenje Madura okarakterisano kao neprihvatljivo zadiranje u suverenitet države, uz jasan poziv američkom rukovodstvu da oslobodi predsednika Venecuele i njegovu suprugu.
Ni Ujedinjene nacije nisu ostale po strani. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš izjavio je da Sjedinjene Države tokom ove operacije nisu poštovale norme međunarodnog prava, čime je dodatno otvoren prostor za političke i pravne rasprave na globalnom nivou.
U celini, lanac događaja – od Karakasa do Crnog mora – pokazuje koliko su savremeni međunarodni odnosi međusobno isprepletani. Ono što počinje kao regionalna kriza lako prerasta u širu geopolitičku slagalicu, sa posledicama koje se tek naslućuju, a čiji će se puni domet videti tek s vremenom.
