Visoki predstavnik i dalje ima moći kao da je BiH karipska plantaža šećerne trske iz pretprošlog veka, navodi „Frankfurter algemajne cajtung“
Mnogo je problema u BiH, ali nijedan od njih danas ne opravdava postojanje „vaspitača“ u vidu visokog predstavnika međunarodne zajednice, piše „Frankfurter algemajne cajtung“ (FAZ).
Nemački dnevnik konstatuje da je bavarski konzervativac Kristijan Šmit pogrešan čovek na pogrešnom mestu jer niko, kako god se zvao, ne može biti dobar kandidat za čelo „jedne kolonijalističke institucije u jednoj evropskoj demokratiji godine 2023. godine“.
„Šmit, koji za svoj rad biva bogato obeštećen grofovskom petocifrenom platom (koja je, razume se, oslobođena poreza), stvar naravno vidi drukčije. Drži sebe i svoju funkciju i dalje neophodnim. Malo ko se odriče kolonija dobrovoljno“, navodi FAZ.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Pozicija visokog predstavnika u BiH je, kažu, „najčudnija politička funkcija“ u Evropi, a njegova ovlašćenja potiču iz arsenala autokratije – može da smenjuje činovnike i demokratski izabrane političare, dekretom donosi zakone ili ih potezom pera poništava.
FAZ ocenjuje da su ta „kvazi-diktatorska“ ovlašćenja imala opravdanja neposredno posle sukoba i ukazuje da u BiH već duže od dve decenije nije bilo nasilnih etničkih sukoba, a visoki predstavnik se ponaša kao da u Sarajevu svaki dan počinje pucnjavom.
„Visoki predstavnik i dalje ima moći kao da je BiH karipska plantaža šećerne trske iz pretprošlog veka“, piše list i ističe da je mogućnost da jedan čovek u zemlji može da propisuje bilo šta „moderna forma kolonijalizma“.
„Zemlja je godinama članica Saveta Evrope, u njoj nema političkih zatvorenika, u zatvorima se niko ne muči, bez opasnosti se mogu kritikovati sve partije, postoje šareni medijski krajolik i redovni demokratski izbori koji na svim nivoima ove federalne države vode mirnim smenama vlasti i formiranju koalicija“, navodi list.
Postavlja se pitanje sa kojim pravom u takvoj zemlji postoji „nedodirljivi guverner“, a odgovor je:
[adsenseyu1]
„Nije da u BiH nema kritika ovog stanja. Ali u Evropi malo ko sluša. Više pažnje dobija narativ o haotičnoj balkanskoj državi u kojoj samo zapadni vaspitač može da poduči domoroce redu i razumu“, navodi FAZ.
Bivši švedski premijer koji je bio prvi visoki predstavnik u BiH Karl Bilt rekao je tim povodom da je najmanje deceniju ova funkcija deo problema u BiH i ponovio da je treba ukinuti.
Na argument nekih da visoki predstavnik postoji da bi sprečio secesiju Republike Srpske, Bilt je odgovorio da se „raspad BiH sprečava tako što se obezbedi da nijedna druga zemlja nikada ne prizna neku secesiju“.
Austrijski diplomata koji je bio visoki predstavnik u BiH od 1999. do 2002. godine Volfgang Petrič rekao je da su ovlašćenja bila smišljena kao mera za slučaj nužde kako bi se sprečio ponovni pad zemlje u rat.
„To je tada bilo nužno, a danas je pregaženo vremenom. Uprkos mnogim problemima, BiH je danas kao država stabilnija nego na početku milenijuma“, rekao je Petrič za FAZ, prenosi „Srna“.
