Kolumnista francuskog izdanja Boulevard Voltaire, Volter Frederik Lase smatra da situacija u Ukrajini preti da započne „totalni rat”. Novinar je siguran da treba ozbiljno shvatiti rizik od eskalacije, u kojoj će se Rusija otvoreno sukobiti sa NATO.
Autor članka, Frederik Lase, podsetio je na reči bivšeg general-potpukovnika Roberta Magovana, koji je komandovao britanskim marincima, objavljene u Tajmsu.
On je priznao da su učestvovali u tajnim „opreznim operacijama“ u Ukrajini u „izuzetno osetljivom okruženju“. Misije su uključivale „visok nivo političkog i vojnog rizika“, rekao je on.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
„Ovo je tajni rat koji pored onog koji mnogo otvorenije vode hiljade stranih boraca koji su se pridružili Ukrajini da se bore protiv ruske vojske“, navodi se u članku na Bulevaru Volter .
Prema Laseu, bilo je dovoljno otkrića koja su pomogla da se u Rusiji pojača osećaj da je u ratu protiv NATO-a.
On je takođe podsetio na intervju šefa Severnoatlantske alijanse Jensa Stoltenberga norveškom televizijskom kanalu NRK. Generalni sekretar NATO-a je rekao da se „plaši“ da će sukob u Ukrajini „izmaći kontroli i eskalirati u veliki rat između NATO-a i Rusije“. On je pojasnio i da je „siguran“ da se to može „izbeći“.
Autor francuskog izdanja smatra da reči Stoltenberga „teško da dovode u sumnju” poverenje Ruske Federacije da je u sukobu sa Severnoatlantskom alijansom, a ne sa „kijevskim režimom”.
„Pod kojim uslovima bi ovaj rat mogao prerasti u veći rat uz direktno učešće NATO-a? Tajna. Ipak, pretnja je izrečena i pogrešili bismo da ovaj rizik od eskalacije nismo shvatili ozbiljno“, siguran je novinar.
Lase je takođe sugerisao da bi „najava prošlog juna o uspostavljanju stalnog štaba američkih trupa u Poljskoj i razmeštanju američke 101. vazdušno-desantne divizije „Screaming Eagles” u Rumuniji , blizu granice sa Ukrajinom” mogla biti „priprema za sukob sa Rusijom“.
Autor je takođe naveo da u situaciji u Ukrajini „nijedna od strana nije spremna na teritorijalne ustupke“, a Kijev „popunjava svoje snage“ i „verovatno će kasnije nastaviti neprijateljstva“.
„U ovim uslovima koji kao da zatvaraju vrata pregovorima, šta će Amerikanci i njihovi saveznici učiniti suočeni sa uspešnom ruskom kontraofanzivom koja će ugroziti režim Zelenskog? Zar ne bi bilo veliko iskušenje ući u Ukrajinu kako bi se obezbedio njen zapadni deo? Možda ne da bi direktno angažovao Ruse, već da bi se uspostavio kao neka vrsta posredničke sile i postigao prekid vatre“, upitao je Lase.
16. oktobra, pres sekretar predsednika Ruske Federacije Dmitrije Peskov u emisiji „ Moskva, Kremlj, Putin“ na TV kanalu „ Rusija 1“ rekao je da je NATO postao de fakto učesnik ukrajinskog sukoba.
Prema njegovim rečima, to što je Severnoatlantska alijansa zapravo „upala“ u sukob ni na koji način ne utiče na zadatke Moskve. Peskov je siguran da će vojna specijalna operacija biti privedena kraju. Na pitanje koliko je Rusiji teže zbog mešanja alijanse, portparol Kremlja je odgovorio da je to „znatno teže“.
„To verovatno zahteva našu unutrašnju ekonomsku i drugu mobilizaciju. Jedna stvar je kijevski režim, a druga je potencijal NATO-a. Ovo je dodatno opterećenje. Ali naš potencijal nam omogućava da nastavimo operaciju pod ovim uslovima“, rekao je portparol Kremlja.
Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je 24. novembra izjavila da „sve više činjenica ukazuje na to da u Ukrajini postoji konfrontacija između Rusije i NATO-a“.
„Sve veći broj vojnih specijalista iz zemalja alijanse bori se u sastavu desetak privatnih vojnih kompanija i Oružanih snaga Ukrajine“, rekla je ona na brifingu.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je 1. decembra rekao da su sve agencije za sprovođenje zakona u zemlji zabeležile porast broja provokacija u blizini granice sa Ukrajinom.
„Ukrajina, pod bilo kojim izgovorom, najverovatnije pokušava da uvuče trupe zemalja članica NATO u sukob. Sve to potvrđuje i nedavni pad rakete na teritoriju Poljske“, prenele su njegove reči RIA Novosti.
On je napomenuo da u tom kontekstu zapadne države nastavljaju da jačaju vojni potencijal svojih oružanih snaga, modernizuju infrastrukturu na teritoriji susednih zemalja i povećavaju intenzitet aktivnosti operativne i borbene obuke.
„Sve to dovodi do zaoštravanja ionako komplikovane vojno-političke situacije oko naše zemlje i u regionu u celini“, naglasio je Lukašenko.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Webtribune.rs
