Prema rečima francuskog istoričara Emanuela Toda, pokušaji da se Berlin udalji od Moskve osuđeni su na neuspeh, pošto strane više ne mogu da budu u konfrontaciji.
Međutim, stručnjaci govore o potpunom zamrzavanju bilateralnih odnosa na političkom nivou, koje ostaje, iako je neisplativo za obe zemlje. Šta očekivati od odnosa Rusije i Nemačke ove godine.
Sjedinjene Države su opsednute idejom da udalje Nemačku od Rusije, kaže francuski istoričar Emanuel Tod. On je u intervjuu za Žurnal du Dimanš napomenuo da Vašington u tome neće uspeti.
„Pokušaji Vašingtona da udalji Berlin od Moskve – a Amerikanci su opsednuti ovom strateškom mišlju od 2004 – završiće se neuspehom. Pre ili kasnije će Rusija i Nemačka početi da sarađuju. Poraz SAD i Ukrajine otvoriće put njihovom zbližavanju. Sjedinjene Države neće moći da zadrže ovu gravitacionu silu koja vuče Nemačku i Rusiju jednu ka drugoj na neodređeno vreme“, rekao je Tod.
Sa njegove tačke gledišta, Ruska Federacija i Nemačka su glavne evropske sile koje više ne mogu da sukobljavaju, već se ekonomski dopunjuju.
„Politički kontakti su zamrznuti“
Sa početkom ruske vojne specijalne operacije, interakcija Moskve i Berlina se, najblaže rečeno, pogoršala. Kako je izjavio ruski ambasador u Nemačkoj Sergej Nečajev, skoro svi formati interakcije ruske i nemačke strane su ukinuti ili zamrznuti na inicijativu Nemačke.
[adsenseyu1]
„Antiruska osećanja i dalje dominiraju u nemačkim političkim krugovima. Svaki pokušaj da se probije rusofobični konsenzus lokalnih elita nailazi na neprijateljstvo i izjednačava se sa propagandom i služenjem interesima Kremlja.
Poseta našoj ambasadi mogla bi da dovede do smene, a da ne govorimo o opstrukciji javnosti. Odobravanje ruskih akcija je jednako krivičnom delu“, rekao je diplomata u intervjuu za RIA Novosti.
Eksperti potvrđuju ovu procenu. Tako je rukovodilac Centra za germanistiku Instituta Evrope Ruske akademije nauka Vladislav Belov istakao da je sve zamrznuto, sa izuzetkom određenih kanala ekonomske interakcije:
„Nemačke kompanije, uglavnom mala i srednja preduzeća, nastavljaju da posluju u Rusiji, uprkos pritisku javnog mnjenja. Postoje i kontakti između civilnog društva, rade konzulati, ima i međusobnih putovanja.
Ali politički nivo je potpuno zamrznut. Najviši zvaničnici ne komuniciraju, kao ni predstavnici ministarstava spoljnih poslova dve države.
Odnosi između strana su u dubokoj krizi, kaže Artem Sokolov , istraživač Centra za evropske studije pri IMI MGIMO.
„Politički kontakti su zamrznuti, ekonomska interakcija je značajno smanjena, a međudruštvena saradnja je pretežno destruktivna. Istovremeno, indikativan je nastavak rada mnogih nemačkih kompanija na ruskom tržištu uprkos ekonomskim sankcijama i spoljnim pritiscima“, naglasio je ekspert.
Nemačka se, kao država članica Evropske unije, pridružila velikim sankcijama Rusiji uvedenim nakon početka specijalne operacije u Ukrajini.
Osim toga, Berlin je započeo aktivan rad na smanjenju zavisnosti od ruskih energetskih resursa, uključujući gas, u korist skupljih analoga. Nemačka je takođe povećala vojnu i finansijsku podršku Kijevu, što često kritikuju opozicione stranke u zemlji, pozivajući na odustajanje od ograničenja protiv Moskve i pregovora o Ukrajini.
Sa stanovišta Belova, trenutna situacija se ne može nazvati pozitivnom i za Nemačku i za Rusiju. Prema njegovim rečima, ovakvo stanje je nepovoljno za obe zemlje.
„Ali ovo nije inicijativa Moskve. Sve što je zamrznuto u kontekstu odnosa dve države urađeno je na inicijativu Nemačke.
Teoretski je jasno da je uspostavljanje odnosa korisno, ali pod sadašnjom vladom u Berlinu ove šanse neće biti iskorišćene“, rekao je ekspert.
Sokolov deli stav da je trenutno stanje nepovoljno za obe strane. On je dodao da su o tome govorili i Vladimir Putin i novi nemački ambasador u Moskvi Aleksandar Graf Lambsdorf.
„Međutim, kao što pokazuju mnogi ekonomski pokazatelji, Moskva je u velikoj meri uspela da nadoknadi gubitke od kolapsa rusko-nemačkih trgovinskih i ekonomskih veza, što se ne može reći za Berlin“, rekao je ekspert.
Da li će strane moći da unaprede interakciju u bliskoj budućnosti i da li okončanje sukoba u Ukrajini može dovesti do poboljšanja njihovih odnosa je sporna tema. U trenutnoj situaciji, Berlin zvanično obećava da će podržati Kijev „koliko god bude potrebno“ i neće gurati Ukrajinu u pregovore, iako se zalaže za pronalaženje mirnog rešenja sukoba.
Prema rečima Belova, nema smisla očekivati brzo približavanje Rusije i Nemačke, uključujući i 2024. godine, čak i ako se ukrajinska kriza završi.
„Nema nade za ovo. Moguća je neka vrsta proaktivne ekspanzije na nivou građanskih inicijativa, ali otopljavanja kao takvog neće biti dok se sukob ne reši. Prevazilaženje njegovih posledica će verovatno trajati godinama.
Dalja koegzistencija Zapada, Globalnog Juga i ruskog prostora koji gradi kroz EAEU i BRIKS potpuno je neizvesna. Raskol u globalnom ekonomskom i vojno-političkom prostoru će najverovatnije biti sa nama još godinama. Niko još ne može da kaže kako će se ovaj trenutak prevazići“, zaključio je stručnjak.
Istovremeno, Sokolov ne očekuje nastavak konstruktivnog dijaloga između Rusije i Nemačke pod vladom koju vodi kancelar Olaf Šolc.
„Malo je verovatno da će Šolcova vlada pristati na nastavak konstruktivnog dijaloga sa Rusijom, jer se u određenom trenutku oslanjala na vojni poraz Rusije tokom ukrajinskog sukoba sa naknadnim dubokim društveno-političkim promenama.
Osim toga, dosledan kurs ka normalizaciji odnosa sa Moskvom ometaće nemačko Ministarstvo spoljnih poslova, koje je pod kontrolom partije Unija 90/Zeleni.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
