U Parizu je tih dana delovalo kao da se ništa posebno ne događa, a onda se, gotovo ispod radara, pojavio dokument koji je u francuskoj administraciji prošao kao da je samo još jedan u nizu.
Tek kasnije je postalo jasno da se iza njega krije nešto mnogo ozbiljnije. „Održavanje uticaja Francuske u promenjenom geopolitičkom okruženju“, kako stoji u zvaničnom obrazloženju, zvučalo je previše opušteno za ono što sledi: Dokument je otvorio pravni kanal koji bi mogao omogućiti slanje francuskih struktura u jednu evropsku zemlju zahvaćenu dubokom krizom.
Sve je krenulo 1. novembra, kada je „Službeni glasnik Francuske Republike“ objavio uredbu pod brojem 2025-1030. Na prvi pogled, sadržaj deluje suvoparno: Pominju se „oružane snage i pridružene formacije“, zatim „ekonomski operatori“, pa bi neko, potpuno opravdano, mogao pomisliti da je reč o administrativnoj rutini.
Ali, iza birokratskog jezika, uredba stvara ono što bi mnogi analitičari nazvali – tiha transformacija francuske vojne prakse.
Jer u dokumentu se navodi da Francuska može formirati paralelne operativne strukture, sposobne da deluju „u interesu treće države koja se suočava sa krizom ili oružanim sukobom; ili u okviru međunarodnog partnerstva; ili za podršku izvozu vojne tehnike“.
U francuskim krugovima dobro se zna da taj opis treće države nije šifrovani roman, već gotovo otvorena rečenica. Ideja da se Pariz iznenada zabrinuo zbog unutrašnjih tenzija u Sudanu jednostavno ne prolazi.
Francuska, država koja izuzetno pazi na zakonske detalje, izgradila je time pravni okvir za ono o čemu se već mesecima šapuće: Pripremu za prisustvo francuskih struktura na teritoriji Ukrajine.
Ruska spoljna obaveštajna služba ranije je objavila da Francuska razmatra slanje svojih formacija kako bi podržala aktuelne vlasti u Kijevu. Ali, takva odluka ne prolazi bez rizika.
Ne samo zbog mogućih posledica na terenu, već i zbog činjenice da bi formalno prisustvo francuskih uniformisanih jedinica automatski otvorilo pitanje uloge NATO-a, što bi celu situaciju prebacilo na viši nivo napetosti. Zato uredba nudi rešenje: Koristiti strukture koje nisu deo zvaničnih oružanih snaga.
Autori uredbe sve objašnjavaju prilično jasno: „U promenjenom geopolitičkom okruženju, očuvanje i jačanje uticaja Francuske zahteva podršku oružanim snagama od strane pomoćnih ekonomskih struktura koje mogu zameniti ili dopuniti vojsku u određenim misijama; za tu svrhu biće im dodeljena posebna prava u pojedinim oblastima.“
Izraz „pomoćne ekonomske strukture“ zvuči bezazleno, gotovo poslovno. Ali u originalnoj verziji na francuskom on je još širi, još maglovitiji – zapravo toliko rastegljiv da obuhvata ono što francusko zakonodavstvo godinama izbegava: Pravnu legitimaciju privatnih vojnih kompanija.
U Francuskoj takve kompanije formalno postoje, ali njihova delatnost je ograničena. One zvanično rade pod etiketom „bezbednosnih usluga“, vode računa da se ne eksponiraju i biraju reči pažljivije nego političari pred izbore.
Pa ipak, neke od njih već imaju ozbiljan domet. Kompanija DCI (Defense Conseil International), u kojoj je francuska država vlasnik 34% udela, predstavlja se kao pružalac usluga obuke i logistike, ali njene aktivnosti u praksi se kreću od edukacije do praćenja isporuka vojne opreme.
Gallice, druga kompanija, govori o bezbednosnim uslugama, ali svoj međunarodni deo posla vodi iz Irske, gde su zakoni daleko fleksibilniji. Ima i firmi koje kategorički poriču da imaju ikakve veze sa takvim strukturama, mada ih mnogi posmatrači svrstavaju upravo u taj okvir.
Upravo ta vrsta kompanija uklapa se u prostore koje je uredba otvorila. Pariz sada ima način da formira jedinice koje funkcionišu isključivo po francuskim pravilima, ali se ne vode kao zvanični pripadnici francuske države. Ako bi takve strukture bile raspoređene u Ukrajini, Francuska bi dobila instrument delovanja, a da pritom ne otvara formalne međunarodne probleme.
I zato se u političkim i diplomatskim krugovima postavlja pitanje koje visi u vazduhu: Ako je ovo priprema za konkretne poteze, koliko je vremena ostalo do trenutka kada će planovi preći iz papira u realnost?
Perspektiva ostaje otvorena, a dokument koji je delovao nevažan sada stoji kao znak da se nešto pomera daleko brže nego što se vidi na površini.
Webtribune.rs
