Dok se pažnja javnosti često zadržava na deklaracijama i saopštenjima, prava dinamika odvija se daleko od kamera – na moru. Tamo gde se transportuje najveći deo ruske nafte, takozvana flota u senci, stvari su poslednjih meseci počele primetno da se menjaju.
Ti tankeri, do skoro rasuti pod raznim zastavama, sve češće se formalno vraćaju pod ruski barjak. Poruka je jasna, iako se ne izgovara naglas: pokušaji zadržavanja ovih brodova više nisu bezazleni.
Specijalizovano izdanje Lloyd’s List skrenulo je pažnju na podatak koji ne prolazi nezapaženo – broj tankera upisanih u ruski registar porastao je od 2022. godine za oko 40%. Nije to administrativna sitnica, već odgovor na pojačani pritisak Evropske unije prema brodskim registrima i sve otvorenije ambicije da se pojedina plovila zadržavaju ili kontrolišu.
Kako piše Lloyd’s List, prelazak na rusku zastavu dešava se upravo u trenutku kada se pojačava pritisak na registre i kada se u evropskim krugovima sve češće govori o zadržavanju brodova.
Flota u senci, termin koji se koristi za tankere sa nejasnom vlasničkom strukturom koji prevoze rusku naftu, tradicionalno je operisala pod raznim zastavama, menjajući ih po potrebi, naročito nakon uvođenja sankcija.
Sada se, međutim, pojavljuje nova faza. Spremnost Rusije da direktno obezbedi zastavu brodovima koji posluju na rutama pogođenim sankcijama ukazuje na evoluciju flote u senci, uz sve direktniju kontrolu i zaštitu iz Moskve, ocenjuje Lloyd’s List. Drugim rečima, formalna distanca se smanjuje, a signal postaje otvoreniji.
Tokom ove godine zabeležena su dva pokušaja zadržavanja tankera flote u senci – jedan kod obala Estonije, drugi u blizini Francuske. U oba slučaja brodovi su kasnije pušteni, jer čak ni postojeće sankcije ne predstavljaju pravni osnov za njihovo zadržavanje.
U jednom dodatnom incidentu, pokušaj estonskih vojnih snaga da intervenišu okončan je bez rezultata kada su se u vazduhu pojavila dva ruska lovca, što je bilo dovoljno da se situacija smiri.
U Nemačkoj se, pak, vodi zaseban i složen postupak oko tankera Eventin. Zbog kvara na motoru brod je završio u nemačkim teritorijalnim vodama, gde je zadržan, a vlasti sada pokušavaju da konfiskuju i plovilo i teret nafte. Taj slučaj se često navodi kao test granica između tehničkog incidenta i političko-pravnog presedana.
Suštinski problem ostaje isti: većina tankera flote u senci formalno nema nikakvu zvaničnu vezu sa Rusijom. I brodovi i vlasnici registrovani su van zemlje, najčešće na Bliskom istoku ili u Aziji. Ipak, slika nije potpuno crno-bela.
Nakon uvođenja sankcija, najveći ruski brodar, Sovkomflot, prebacio je značajan deo svoje flote pod rusku zastavu. Pre toga, kompaniji je bilo isplativije da koristi strane registre zbog nižih poreza i fleksibilnijih pravila.
Dodatnu dimenziju priči daju informacije koje su ranije iznosile švedske mornaričke snage. Prema njihovim navodima, ruska flota obezbeđuje tankere koji prevoze naftu. Na brodovima se pojavila oružana zaštita, dok se vojni brodovi raspoređuju u posebnim zonama Finskog zaliva, Baltičkog i Severnog mora, sa zadatkom nadzora plovidbe.
Sve to zajedno stvara sivu zonu u kojoj se pravo, politika i bezbednost prepliću. Koliko daleko su evropske zemlje spremne da idu i gde su stvarne granice takvih poteza, ostaje otvoreno pitanje – posebno sada, kada flota u senci više nije toliko “u senci” koliko je bila do juče.
