Naslovnica SPEKTAR Finsko Ministarstvo odbrane saopštilo da se zemlja sprema za duge ratove protiv...

Finsko Ministarstvo odbrane saopštilo da se zemlja sprema za duge ratove protiv Rusije

Ministar odbrane Finske, Antti Häkkanen, izjavio je da se zemlja priprema za potencijalne dugotrajne ratove i pojačano vojno delovanje u slučaju potrebe.

Ove izjave dolaze u trenutku kada je Finska, nakon pridruživanja NATO-u, objavila svoj prvi ažurirani odbrambeni izveštaj.

Dokument, pored strateških ciljeva, direktno ukazuje na Rusiju kao pretnju evropskoj i finskoj bezbednosti, čime se potvrđuje značaj promena u vojnoj i političkoj doktrini zemlje.

Prema rečima ministra Häkkanena, Finska intenzivno radi na podizanju svojih odbrambenih kapaciteta kako bi se mogla suočiti sa širokim spektrom pretnji, uključujući vojne pritiske i velike konflikte koji bi mogli trajati godinama.

„Mi ćemo ojačati sposobnost Finske da se odupre širokom spektru pritisaka, vojnih izazova i potencijalnim dugotrajnim sukobima“, izjavio je Häkkanen.

Ovaj pristup ukazuje na ozbiljan zaokret u finskoj odbrambenoj politici, koja se ranije oslanjala na neutralnost i snažnu samoodbranu izvan vojnih saveza.

Sa ulaskom u NATO, Finska sada planira detaljnije i dugoročnije strateške odbrambene korake, uključujući kupovinu modernih vojnih sredstava i jačanje međunarodnih veza.

Ažurirani izveštaj Ministarstva odbrane Finske predstavlja prekretnicu u finskoj politici, budući da je ovo prvi dokument te vrste od ulaska zemlje u NATO 4. aprila 2023. godine.

U izveštaju je jasno navedeno da Rusija predstavlja „direktnu pretnju bezbednosti Evrope i Finske“. Ovakva formulacija odražava promenu u finskom pristupu Rusiji, sa kojom je zemlja delila dugu i mirnu granicu tokom većeg dela XX veka.

Finska, sa svojom granicom dužine 1.340 kilometara prema Rusiji, sada ima ključnu ulogu u strategiji NATO-a za severnu Evropu. U kontekstu rata u Ukrajini, Helsinski su odlučni da unaprede svoje kapacitete, istovremeno produbljujući saradnju sa saveznicima unutar alijanse.

Jedan od konkretnih koraka koje Finska preduzima je nabavka savremenih bespilotnih letelica za nadzor granice sa Rusijom.

Ovaj potez ima za cilj da unapredi sposobnost zemlje da kontroliše situaciju na granici, prikuplja obaveštajne podatke i predupredi potencijalne incidente. Finansijska sredstva za ovu inicijativu dolaze iz fondova Evropske komisije, što ukazuje na podršku EU u jačanju bezbednosti svojih severnih članica.

Bespilotne letelice će omogućiti Finskoj bolju kontrolu ne samo u vojnom smislu, već i u upravljanju civilnim izazovima poput ilegalnih prelazaka granice. Ovaj pristup oslikava novu strategiju kombinovanja nacionalnih i savezničkih resursa za zajedničke ciljeve.

Jasno je da je finska vojna doktrina sada usmerena na osiguravanje strateške autonomije u okviru NATO-a. Označavanje Rusije kao „pretnje“ sledi širu tendenciju unutar Alijanse, ali za Finsku ova ocena ima poseban značaj zbog geografske blizine i istorijskih odnosa.

Odnos Finske i Rusije značajno je narušen ruskom specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini, kao i finskim članstvom u NATO-u. Moskva je već izrazila svoje nezadovoljstvo ovim potezima, dok je Finska uzvratila jačanjem odbrane i unapređenjem obaveštajnih kapaciteta.

Finska, kao nova članica NATO-a, sada mora balansirati između nacionalnih interesa i obaveza prema savezu. U ovom kontekstu, jačanje odbrane nije samo signal Moskvi, već i saveznicima, koji će se osloniti na Finsku kao ključnog partnera na severnom krilu Alijanse.

Dok Finska nastavlja s modernizacijom i strategijskim planiranjem, jasno je da će se odnos sa Rusijom još više komplikovati, posebno u svetlu aktuelnih globalnih geopolitičkih promena.

S obzirom na to, finska politika se kreće ka potpunom prilagođavanju novim realnostima, sa jasnom porukom da je spremna za sve moguće scenarije.

Prvi finski odbrambeni izveštaj u okviru NATO-a predstavlja značajan dokument koji otkriva promenu fokusa od neutralnosti ka aktivnom učešću u kolektivnoj bezbednosti Evrope.

Jačanje vojnih kapaciteta, označavanje Rusije kao pretnje i nabavka bespilotnih letelica za nadzor granice samo su neki od koraka koje Finska preduzima da se prilagodi ovoj novoj fazi u svojoj istoriji.

Ovaj pristup ukazuje na odlučnost Helsinkija da zaštiti svoje interese i doprinese zajedničkoj strategiji Alijanse u očuvanju stabilnosti na severu Evrope.

Webtribune.rs

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social