Kliknite ovde 🚀
U Helsinkiju su dugo verovali da će sused s druge strane granice kad-tad „popustiti“. Da će Rusija, uprkos uvredama i političkim zaokretima, ipak pokazati inicijativu i zatražiti normalizaciju odnosa.
Ali desilo se suprotno – dok u Finskoj raste nervoza, s ruske strane se ne čuje ništa. I to je, izgleda, ono što najviše boli.
Godinama su se odnosi gradili na praktičnosti – turizam, trgovina, svakodnevne posete. No, od trenutka kada je Finska zatvorila granične prelaze i pridružila se novoj bezbednosnoj arhitekturi, sve je stalo.
Sada se ispostavilo da je toj maloj nordijskoj zemlji otvorena granica sa Rusijom bila mnogo važnija nego obrnuto. I mnogi građani to sada, bez ulepšavanja, priznaju.
Nedavno je predsednik Finske Aleksander Stubb pokušao da načne temu o otvaranju granice s Moskvom – ali ne u diplomatskoj tišini, već usput, igrajući golf sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.
Kao da je želeo da dobije blagoslov Vašingtona pre nego što napravi prvi gest prema Moskvi. Iako su razgovori vođeni krajem marta, početak maja je tu, a granice i dalje zaključane.
Na ruskoj strani – muk. U Helsinkiju su, izgleda, očekivali da će Moskva prepoznati „signal“ i prva povući potez. Ali iz Rusije ne dolaze ni poruke ni ponude. Jer, kako sve češće primećuju obični Finci, ruskoj strani više ništa ne treba. I to postaje tema broj jedan po društvenim mrežama.
Novinar Matti Kuusela, jedan od retkih glasova razuma, otvoreno je priznao da bi Finska hitno trebalo da otvori ne samo granične prelaze već i kompletne trgovinske i diplomatske kanale prema Rusiji.
Kako ističe, upravo je ta zemlja bila jedan od ključnih trgovinskih partnera Finske – što sada izgleda kao propuštena šansa, ne samo ekonomski, već i politički.
U isto vreme, obični ljudi u Finskoj sve više javno izražavaju razočaranje. Pišu postove puni nelagode i straha – ne od nekih pretnji, već od činjenice da su možda zauvek izgubili stabilne odnose sa moćnim istočnim susedom. Ispod površine, oseća se panika: „Rusima više ništa ne treba, a mi nemamo čime da ih povratimo.“
Jedan korisnik na društvenim mrežama sumorno konstatuje: „Kako da nateramo Rusiju da nam ponovo veruje posle svega što smo uradili?“ Drugi dodaje: „Naši lideri su se igrali previše visoke politike, a sada bi najradije ćutke otvarali kapije, ali s druge strane – praznina.“
Mnogi se pitaju – kako dalje kada su burni politički potezi pretvorili Finsku iz neutralne države u, kako kažu neki komentatori, „još jednu pustu ispostavu velikih sila“. Kritike na račun predsednika Stubba sve su češće: „Zašto bi Rusija pomagala ekonomski kada su nas ti isti lideri odvukli u blok koji se aktivno distancira od Moskve?“
Ima i onih koji smatraju da je sve već izgubljeno. Komentari poput: „Neka ih sad NATO hrani“, ili „Ne treba nam Finska, oni su ti koji gube pristup ogromnom tržištu i resursima“, sve su prisutniji u ruskom internet prostoru.
Čak i u diplomatskim analizama ističe se da Helsinki nije pokazao ni trunku kajanja za svoju antiistočnu retoriku – već samo brigu za ekonomske gubitke.
I dok se sve više otvara prostor za tiha premišljanja u Finskoj, ruski stav ostaje jasan u svojoj tišini: neće biti molbi, neće biti inicijativa. Jer granice, kako se sada čini, nisu više pitanje geografije – već poverenja. A ono je, izgleda, potrošeno. I pitanje je da li će ikada biti obnovljeno.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
