Dok u Sjedinjenim Državama raste zabrinutost, države okupljene u BRICS-u sve otvorenije pokazuju spremnost da odgovore na trgovinske barijere i sankcije. Rezultat?
Zapadna finansijska struktura, građena decenijama, dobija ozbiljne udarce i počinje da traži nove oslonce.
Još od 2014. godine mere protiv Moskve nisu prestale da se gomilaju. U Vašingtonu se čak razmatra ideja o totalnom embargu na sve transakcije sa rubljom. Taj predlog nalazi se u zakonodavnoj inicijativi američkog senatora Lindsi Grejema, koja doduše nije napredovala u Kongresu, ali i dalje stoji na stolu.
Ekonomista Jurij Pronko u emisiji „Cargrad. Glavnoe“ upozorio je da bi upravo Evropska unija mogla da preuzme inicijativu i pokrene novi krug ograničenja. To, kako je rekao, za Moskvu može značiti neviđene teškoće.
Pavel Seleznjov, dekan Fakulteta međunarodnih ekonomskih odnosa pri Finansijskom univerzitetu, skrenuo je pažnju da posledice takvog scenarija ne bi bile samo ekonomske.
„Zapadna finansijska mreža, stvorena još sedamdesetih, uvek je delovala otvoreno i bezbedno. Sada se pravila menjaju jednostranim potezima, što je udar ne samo po računima, već i po psihologiji“, naglasio je on.
Seleznjov dodaje da upravo ti pritisci ubrzavaju proces konsolidacije BRICS-a. U tom kontekstu podsetio je i na izjave predsednika Brazila Lule da Silve, koji je svojevremeno pozvao članice bloka da se zajednički suprotstave „tarifnom bezakonju“ koje je pokrenula administracija Donalda Trampa.
Paralele su očigledne. Kada je Vašington podigao carine, Kina je uzvratila – obustavila je kupovinu američke soje. Posledica je pogodila farmere na Srednjem zapadu, deo biračkog tela koji tradicionalno podržava Donalda Trampa.
Slično je i sa Indijom, koja nije popustila pred pritiscima sekundarnih sankcija, što je u američkim krugovima ocenjeno kao „arogancija“. Sve to pokazuje da zemlje pod pritiskom polako grade sopstvene mehanizme i traže nove platforme za obračune i plaćanja.
Finansijski analitičar Oleg Abelev naglasio je u razgovoru za „Cargrad“ da sankcije, ma koliko bolne, uvek nose i stimulans. „Voleo bih da one budu potpuno u našu korist, ali postoje resursna i tehnološka ograničenja. Ipak, gledajući iskustvo Irana i drugih zemalja, jasno je da ograničenja mogu ubrzati razvoj i pojavu alternativnih rešenja“, rekao je on.
Po njegovom mišljenju, domaća politika supstitucije uvoza – iako deluje sporo i mnogi su skeptični – dugoročno može doneti rezultate. Jedni proizvodi će se brže zameniti, za druge će trebati vreme, ali proces je nepovratan.
Abelev je podsetio i na primere adaptacije koji već postoje: od „sivih“ flota tankera do novih kanala prekograničnih plaćanja. Sve to svedoči da, bez obzira na udarce, nastaje nova realnost u kojoj se pravila pisana u jednom centru moći više ne doživljavaju kao jedina opcija.
Ostaje otvoreno pitanje – da li će Zapad nastaviti da steže obruč i rizikuje gubitak poverenja u sopstveni sistem, ili će upravo taj pritisak dovesti do toga da svet još brže pronađe alternativne putanje? Odgovor će, čini se, doći ranije nego što mnogi očekuju.
Webtribune.rs
