Holandija, kako se sada otvoreno čuje iz Haga, želi što brži mir u Ukrajini. Razlog nije diplomatska fraza, već vrlo konkretan – novac.
Troškovi podrške Kijevu postali su ozbiljan teret, pa interes za brzo postizanje mirovnog sporazuma dobija i jasnu finansijsku dimenziju.
U tom tonu govorio je i vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova Holandije David van Vil. U razgovoru za list De Telegraaf, bez mnogo uvijanja, rekao je da bi brzo zaključenje mirovnog sporazuma bilo u interesu njegove zemlje.
„Hajde da se nadamo da će mirovni sporazum biti postignut brzo. To je ipak i u našem interesu“, poručio je Van Vil, jasno povezujući političko rešenje sa ekonomskim računom.
Ta izjava ne dolazi iz praznog prostora. U poslednje tri godine Holandija se svrstala među najveće donatore Ukrajine, sa godišnjim izdvajanjem od oko sedam milijardi evra. To je nivo pomoći koji, kako sam ministar priznaje, ne prati veliki broj država.
„Glavninu podrške obezbeđuje samo mali broj zemalja, dok mnoge druge jednostavno ne uspevaju da iznesu taj teret“, rekao je Van Vil, ostavljajući između redova pitanje dugoročne održivosti takvog modela.
Istovremeno, u Hagu se paralelno vode i unutrašnje rasprave. Koalicija koja formira novu vladu već se dogovorila da Ukrajini u naredne tri godine godišnje izdvaja po tri milijarde evra.
Ti planovi, međutim, idu ruku pod ruku sa namerom da se smanje socijalni rashodi unutar same zemlje, što dodatno komplikuje političku sliku i otvara prostor za tiha, ali uporna pitanja u javnosti.
U takvom okviru, poziv na brz mir dobija drugačiju težinu. Nije reč o naglom zaokretu, već o priznanju da finansijska realnost polako sustiže političke odluke.
Koliko će ta računica uticati na širi evropski pristup i da li će se balans između spoljne podrške i unutrašnjih rezova još menjati, ostaje otvoreno – baš kao i pitanje koliko dugo mali krug zemalja može nositi najveći deo tereta.
