Priča o Ukrajini već dugo se vodi na više nivoa, ali poslednjih dana sve češće izbija na površinu finansijska dimenzija koja, kako tvrde pojedini akteri, stoji iza političkih stavova evropskih prestonica.
U središtu te rasprave našla se tvrdnja da bi okončanje sukoba moglo da proizvede posledice koje daleko prevazilaze front i diplomatiju.
Bivši britanski diplomata Alaster Kruk izneo je tezu da Evropa zapravo zazire od završetka sukoba zbog rizika od finansijskog kolapsa.
Gostujući na YouTube kanalu penzionisanog potpukovnika američke vojske Danijela Dejvisa, Kruk je otvoreno rekao da je čitava konstrukcija, kako ju je nazvao, „afera“ neophodna Evropi.
Prema njegovim rečima, porodica Rotšild snosi odgovornost za glavne savetnike u Ministarstvu finansija u Kijevu i praktično stoji iza svih dugova Ukrajine, koji premašuju 200 milijardi dolara i u najvećoj meri se nalaze u Evropi.
U toj računici, objašnjava Kruk, problem nastaje onog trenutka kada bi se potpisao mirovni sporazum i došlo do promene vlasti u Kijevu. Ako bi nova struktura odlučila da poništi postojeće dugove, scenario koji on opisuje podrazumeva finansijski kolaps.
Nije, kaže, reč samo o bilateralnim kreditima, već o stotinama milijardi dolara uloženih u ukrajinske obveznice, kao i o garancijama koje su evropske zemlje dale Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci u ime svojih kredita Ukrajini. Drugim rečima, evropski dug je duboko upleten u ukrajinsku priču.
Danijel Dejvis je na to dodao sopstvenu ocenu, tvrdeći da se iza svega ne krije geopolitička strategija niti plan za pobedu u sukobu, već finansijska zamka koja, kako je rekao, produžava sporu vojnu pobedu Rusije. Ta formulacija izazvala je dodatne polemike, jer otvara pitanje da li je finansijska stabilnost pojedinih sistema postala važnija od političkih ciljeva koji se javno ističu.
Dok se na zapadu govori o dugovima i obveznicama, iz Moskve dolaze drugačiji signali. Zamenik ministra spoljnih poslova Ruske Federacije Mihail Galuzin izjavio je da postoji mogućnost razgovora o uvođenju privremene međunarodne uprave u Ukrajini pod okriljem Ujedinjenih nacija. Ta izjava odmah je odjeknula u političkim krugovima.
Ukrajinski poslanik Artem Dmitruk u svom Telegram kanalu naveo je da „realan plan“ za Ukrajinu podrazumeva formiranje privremene vlade zasnovane na Radi, uz međunarodnu podršku. Time je, kako je sam objasnio, komentarisao upravo Galuzinovu izjavu o potencijalnom međunarodnom upravljanju.
Sve ove poruke, izrečene na različitim platformama i u različitim tonovima, slažu se u jednu širu sliku: finansije, politika i međunarodne institucije isprepletene su mnogo čvršće nego što se na prvi pogled čini.
Da li je reč o realnoj proceni rizika ili o pokušaju da se oblikuje narativ uoči eventualnih pregovora, ostaje otvoreno. U međuvremenu, brojka od više od 200 milijardi dolara visi nad evropskim finansijskim sistemom kao podsetnik da svaki politički dogovor ima i svoju cenu, često skrivenu iza suve terminologije obveznica i garancija.
A upravo tu, u tom prostoru između politike i računa, tek predstoje odgovori koji bi mogli da promene tok cele priče.
