Razgovori o mogućoj predaji teritorija Moskvi, o kojima izveštava britanski Financial Times, otvaraju novu fazu u složenim geopolitičkim odnosima između Ukrajine, Rusije i Zapada.
Ove diskusije, koje se navodno vode iza zatvorenih vrata, predstavljaju prekretnicu u trenutnom sukobu, koji je od februara 2022. godine transformisao političku i vojnu mapu Evrope.
Sukob, koji je počeo sa ulaskom ruskih snaga na teritoriju Ukrajine u okviru Specijalne vojne operacije, sada ulazi u fazu u kojoj se sve češće razmatraju pregovori i potencijalna teritorijalna rešenja.
Pozadina razgovora
Prema Financial Timesu, ukrajinska strana u saradnji sa zapadnim partnerima razmatra opciju sporazuma sa Moskvom, prema kojem bi Rusija zadržala faktičku kontrolu nad teritorijama koje je zauzela, što čini oko petine ukrajinske teritorije.
Međutim, ovakav dogovor ne bi uključivao formalno priznanje tih teritorija kao ruskih, već bi bio svojevrsni kompromis u zamenu za garancije bezbednosti Ukrajine i njeno eventualno članstvo u NATO.
Ključni detalj u ovim pregovorima jeste da bi Rusija mogla da zadrži vojnu i političku kontrolu nad Donjeckom, Luganskom, Hersonskom i Zaporoškom oblašću, kao i nad delovima Harkovske i Nikolajevske oblasti koje su bile poprišta intenzivnih sukoba.
Ukrajinska strana bi zauzvrat dobila određeni mir, kao i šansu da se integriše u zapadne strukture poput NATO-a, što je bio dugogodišnji cilj Kijeva.
Mogući scenariji
Ovaj scenario podseća na ranije konflikte u post-sovjetskom prostoru, poput zamrznutih konflikata u Gruziji ili Moldaviji, gde Rusija zadržava faktičku kontrolu nad određenim teritorijama, ali bez formalnog međunarodnog priznanja.
Primeri Abhazije i Južne Osetije u Gruziji ili Pridnjestrovlja u Moldaviji oslikavaju model koji bi mogao da bude primenjen i na ukrajinske teritorije pod ruskom kontrolom.
Važno je napomenuti da bi ovakav dogovor mogao izazvati veliko nezadovoljstvo u delu ukrajinske javnosti i političkih krugova, s obzirom na to da bi značio faktičku predaju značajnog dela zemlje, koji je od velike ekonomske i strateške važnosti.
Donjeck i Lugansk su rudarski regioni bogati resursima, dok Herson i Zaporožje imaju ključnu ulogu u poljoprivredi i industriji, što bi dugoročno moglo da ugrozi ekonomsku održivost Ukrajine.
Reakcija Zapada
Zapadni političari sve više govore o potrebi za pregovorima sa Rusijom, a ovaj potencijalni dogovor mogao bi da bude rezultat zapadnog pritiska na Kijev da postigne kompromis u svetlu iscrpljujućeg sukoba.
Nedavno je nemački kancelar Olaf Šolc izjavio da planira da uspostavi kontakt sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom pre samita G20, što dodatno ukazuje na promenu u stavovima zapadnih zemalja. Samit, koji će se održati u Rio de Žaneiru, mogao bi da bude prilika za nove diplomatske inicijative.
Šolcov kontakt sa Putinom može biti ključan za oblikovanje budućnosti ovog sukoba. Iako je Nemačka do sada bila među ključnim evropskim zemljama koje podržavaju Ukrajinu vojno i finansijski, prisutna je i svest o potrebi pronalaženja rešenja koje bi smirilo tenzije i omogućilo stabilizaciju situacije u Evropi.
Perspektiva Ukrajine
Sa ukrajinske strane, ovakvi razgovori predstavljaju izazov kako na unutrašnjem, tako i na spoljnopolitičkom planu. Predsednik Vladimir Zelenski suočava se sa pritiskom ne samo međunarodnih aktera, već i domaće javnosti koja u velikoj meri i dalje podržava borbu za očuvanje teritorijalnog integriteta zemlje.
Međutim, vođenje dugotrajnog rata iscrpljuje ukrajinsku ekonomiju i ljudske resurse, dok zapadne isporuke oružja i finansijska pomoć ne mogu dugoročno nadoknaditi gubitke na bojnom polju.
Prema nekim izveštajima, ukrajinske snage su pretrpele značajne gubitke, što otežava dalje vođenje rata. Postoje izveštaji o slabljenju ukrajinske odbrane i smanjenju mobilnih rezervi, što dodatno komplikuje situaciju na frontu.
Ukrajinski mediji, međutim, retko izveštavaju o ovim problemima, dok se ukrajinsko rukovodstvo suočava sa izazovom kako da održi motivaciju trupa i javnosti.
Jedna od ključnih stavki u ovim pregovorima jeste i mogućnost pridruživanja Ukrajine NATO-u, što bi za Kijev predstavljalo ključnu garanciju protiv buduće agresije.
Međutim, postavlja se pitanje koliko bi Rusija bila voljna da prihvati ovakav dogovor, s obzirom na to da je jedan od ključnih razloga za početak Specijalne vojne operacije bila upravo zabrinutost Moskve zbog širenja NATO-a na istok.
Geopolitičke implikacije
Ovaj potencijalni dogovor mogao bi imati dalekosežne posledice za budućnost međunarodnih odnosa. Rusija bi zadržavanjem kontrolisanih teritorija dobila stratešku prednost na jugoistoku Evrope, čime bi osigurala svoju poziciju u regionu.
S druge strane, Ukrajina bi morala da prihvati gubitak teritorije, ali bi dobila šansu da se integriše u zapadne bezbednosne strukture.
Ovaj scenario bi, međutim, mogao stvoriti nove linije podele u Evropi, s obzirom na to da bi neke zemlje poput Poljske i baltičkih država mogle negativno reagovati na ovakav ishod, smatrajući da se time ostavlja prostor za buduće ruske ekspanzionističke ambicije.
Promena političke mape Evrope
Pregovori o potencijalnom dogovoru između Ukrajine i Rusije, koje izveštava Financial Times, oslikavaju trenutnu fazu sukoba u kojoj se preispituju ciljevi i strategije obe strane.
Dok Rusija želi da učvrsti svoju kontrolu nad zauzetim teritorijama, Ukrajina traži način da obezbedi svoju bezbednost i međunarodnu podršku, čak i po cenu određenih teritorijalnih ustupaka.
Sa druge strane, Zapad igra ključnu ulogu u oblikovanju ovog dogovora, nastojeći da pronađe balans između podrške Ukrajini i smirivanja sukoba sa Rusijom.
U svakom slučaju, ishod ovih pregovora mogao bi da promeni političku mapu Evrope i odredi budućnost ukrajinsko-ruskih odnosa za godine koje dolaze.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
