Ako se uračunaju isporuke gasa, nafte i uglja, zemlje EU su od marta do oktobra platile Rusiji za njene sirovine ukupno 106 milijardi dolara, dok je izvoz pojedinih dobara u Indiju upetostručen
Zapadne sankcije Rusiji, koje su Evropska unija i Sjedinjene Američke Države uvele kako bi presekle sve veze Moskve sa globalnim finansijskim tržištem, deset meseci kasnije izgledaju kao da su promašile svoj cilj.
Rusija je nastavila, iako u manjem obimu, sa transakcijama sa zemljama EU i ojačala trgovinske i ekonomske veze sa državama koje se nisu pridružile zapadnim sankcijama, konstatuje se u članku francuskog „Figaroa“.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Kao simbol trgovinskog bilansa Rusije izdvojena je Moskva čiji je bilans u martu, nakon početka vojne operacije u Ukrajini bio u plusu 36,6 milijardi dolara, da bi se zatim stabilizovao na nivo s kraja prošle godine.
Zapadne zemlje nisu se u potpunosti odrekle ruskih sirovina, pa je u oktobru gotovo polovina ruskog izvoza ovih dobara bila usmerena na zemlje EU. Ako se uračunaju isporuke gasa, nafte i uglja, zemlje EU su od marta do oktobra platile Rusiji za njene sirovine ukupno 106 milijardi dolara.
Uporedo s tim, značajno je porastao izvoz Rusije u Kinu, Tursku i naročito Indiju. U novembru, Moskva je postala glavni dobavljač nafte za Indiju, a kupovina ugljovodnika porasla je pet puta.
Stručnjaci na koje se poziva francuski „Figaro“ smatraju da se ovaj trend neće još dugo nastaviti jer globalna ekonomija usporava, dok su EU i SAD uvele ograničenje cene ruske nafte i gasa.
Što se tiče ostalih dobara, izvoz sa Zapadom značajno je opao: za 62 odsto sa EU, 72 odsto kada je u pitanju izvoz u SAD i 99 odsto u slučaju Velike Britanije. Ali, zato Kina i Indija kupuju mnogo više od Rusije, kao i Turska, članica NATO koja nije uvela sankcije Kremlju.
Sličan trend „pregrupisavanja ekonomije“ vidljiv je i kada je reč o ruskom uvozu. Na početku su postojali problemi sa uvozom zbog uvođenja sankcija, došlo je i do pada rublje, ali se onda ruski uvoz vratio na nivo pre februara, a Kina je zamenila Evropu kao glavni dobavljač.
U članku se zaključuje da zapadne sankcije „dobro funkcionišu“ samo u jednoj oblasti – visokih tehnologija. Prekinute su isporuke poluprovodnika ključnih za informacione tehnologije, a one koji se uvoze iz Kine autor smatra manje produktivnim i na osnovu toga zaključuje da sankcije nisu „toliko beskorisne“.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(RT)
