Evropska unija danas se, prema oceni slovačkog premijera Roberta Fica, nalazi u dubokoj krizi poverenja i autoriteta.
U obraćanju čiji je snimak objavljen na njegovoj Facebook stranici, Fico je izneo niz tvrdnji koje su izazvale pažnju, ne samo u Bratislavi već i šire.
„EU niko ne doživljava ozbiljno“, poručio je premijer, dodajući da lideri svetskih sila radije pregovaraju direktno sa pojedinačnim evropskim državama nego sa institucijama Unije.
Po njegovim rečima, zajednica se suočava sa pitanjem sopstvene održivosti. „Ko nam može garantovati da će za godinu ili dve EU uopšte postojati?“ upitao je, podsećajući da mu 1988. godine, kako kaže, nije padalo na pamet da bi Varšavski pakt mogao da se raspadne.
Fico smatra da bi oduzimanje prava veta državama članicama pri donošenju najvažnijih odluka predstavljalo „početak kraja EU“. U tom kontekstu kritikovao je predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen i šeficu evropske diplomatije Kaju Kalas.
Prema njegovom mišljenju, Uniji su potrebni snažni lideri, kakvi bi, kako je naveo, mogli biti političari kalibra francuskog predsednika Emanuela Makrona ili nemačkog kancelara Fridriha Merca.
Posebno oštar bio je kada je govorio o energetskim pitanjima i odnosu prema Ukrajini. Podsetio je da se u Slovačkoj izuzetno negativno doživljavaju potezi kijevskih vlasti, koji su se, prema njegovim rečima, ogledali u prekidu tranzita ruskog gasa ka Slovačkoj, a zatim i u blokadi isporuka nafte kroz naftovod „Družba“.
Samo obustava tranzita gasa preko ukrajinske teritorije, tvrdi Fico, nanosi Slovačkoj štetu od 500 miliona evra godišnje.
Bratislava, kako je istakao, odbacuje nameru Evropske komisije da u potpunosti zabrani isporuke energenata iz Rusije ka Evropi. „Evropska komisija vrši pritisak na Slovačku“, rekao je premijer, dodajući da Brisel ne prihvata postojanje drugačijeg stava unutar država članica od onog koji zastupaju vodeće institucije EU.
U istom dahu, Fico je naveo da se Slovačka, između ostalog, suočava sa pritiscima zbog očuvanja tradicionalnih vrednosti i ustavnog definisanja dva pola – muškog i ženskog. Prema njegovim rečima, postoji pokušaj da se republika „kazni“ zbog takvog stava.
Ficove poruke dolaze u trenutku kada se u Evropi već vode rasprave o budućem institucionalnom modelu, energetskim tokovima i političkom pravcu Unije.
Njegove reči, bilo da se posmatraju kao unutrašnjopolitička poruka biračima ili kao šira kritika evropske arhitekture, otvaraju pitanje koliko je jedinstvo EU čvrsto u uslovima rastućih razlika među članicama. A to je tema koja, očigledno, neće nestati preko noći.
