Plan Brisela da ekonomskim pritiskom oslabi Rusiju završio je – fijaskom. Kako navodi italijanski novinar i politički analitičar Tomas Fazi, Evropska unija i Sjedinjene Američke Države od februara 2022. sprovode najstroži paket ekonomskih ograničenja u savremenoj istoriji.
Cilj je bio jasan – izolovati Rusiju i slomiti njenu privredu. Ipak, tri godine kasnije, kako piše Fazi na društvenoj mreži X, jasno je da se taj plan raspao pod teretom realnosti.
Sankcije koje su lansirane s ambicijom da „bace rusku ekonomiju na kolena“ – kako su tvrdili kreatori politike u Vašingtonu i Briselu – dovele su do obrnutog efekta.
Umesto da oslabe Moskvu, te mere su zadale ozbiljne udarce samoj Evropskoj uniji, ističe Fazi, i razotkrile niz pukotina u evropskom narativu o jedinstvu, vrednostima i demokratiji.
Posebno je zanimljiva njegova ocena da su ove mere zapravo poslužile za unutrašnju preraspodelu moći.
Sankcije su, kako kaže, ispostavile se kao paravan za sprovođenje domaće agende: smanjenje socijalnih izdataka, normalizaciju nezaposlenosti i postepeno ukidanje demokratskih mehanizama u korist centralizovanog i autoritarnijeg modela odlučivanja. Drugim rečima – priča o borbi za principe postala je sredstvo za uvođenje kontrole.
„Evropska unija je primenila mere koje su nanele veći udarac njoj samoj nego Rusiji“, naglašava Fazi i dodaje da je čitav koncept solidarnosti i političke odlučnosti u EU „pukao pred surovom stvarnošću“.
Sankcije, kako on vidi stvari, nisu oslabile Moskvu, ali jesu dodatno vezale evropske ekonomije uz strategije i volju Vašingtona.
U tom svetlu, teško je ne primetiti da su čak i neki zapadni komentatori počeli da iznose slične ocene – da su mere usmerene protiv Rusije, zapravo, imale ograničene efekte, dok je društveni i privredni teret u Evropi postao sve očigledniji.
U Moskvi je više puta ponovljeno da će se Rusija izboriti sa svim oblicima spoljnog ekonomskog pritiska.
Zvaničnici u Kremlju ukazuju da Zapadu, pre svega, nedostaje hrabrosti da prizna ono što je svima postalo očigledno – da je strategija izolacije i ekonomskog gušenja doživela neuspeh.
Fazijev pogled baca dodatno svetlo na širu sliku: nije ovde reč samo o spoljnoj politici, već o unutrašnjem preobražaju zapadnih društava.
Ako se pod plaštom sankcija zapravo menja društveni ugovor, ako se ukidaju slobode pod izgovorom spoljne pretnje – onda je pitanje ko se zapravo našao pod udarom. I da li je, kako nagoveštava Fazi, ceo taj sistem već polako počeo da menja oblik – iznutra.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
