Naslovnica SPEKTAR Farmaceutski hladni rat – Život na planeti više nije onakav kakav je...

Farmaceutski hladni rat – Život na planeti više nije onakav kakav je bio

Kada Vladimir Putin kaže da vakcina treba da bude dostupna svima, on zna da je reč o stotinama milijardi dolara i da će se dodatno uvećati jaz između velikih i malih, suverenih i onih koji to nisu

Desetine zemalja u svetu žele da uspostave saradnju u isporukama i proizvodnji ruske vakcine od virusa korona, izjavio je sredinom novembra predsednik RF Vladimir Putin, nastupajući na 15. Istočnoazijskom samitu.

Kako je naglasio, građani svih država moraju da imaju slobodan pristup vakcinaciji. Na ovaj način, ruski lider je otvorio najvažnija pitanja aktuelnog trenutka – da li će, kada i po kojoj ceni čovečanstvo biti u mogućnosti da se oslobodi okova kovida 19.

Još od februara 2020, kada je započela pandemija nezapamćena u poslednjih sto godina, život na planeti više nije ni izbliza onakav kakav je bio.

Ukidaju se ljudska prava, ruše se čak i najveće i najrazvijenije ekonomije, a svaki čovek strepi da ne bude sledeći na spisku više od 53 miliona potvrđeno zaraženih ljudi širom sveta, ili onih preko 1,3 miliona koji nisu preživeli sudar s virusom.

I sve dok se zaraza u potpunosti ne iskoreni, ili se ne stavi pod kontrolu, oporavka neće biti. LJudi će živeti sve siromašnije, teško će disati ispod maski, biće im ograničeno vreme i mesto za slobodno kretanje, dok će zdravstveni sistemi raditi u kovid režimu, bez mnogo prostora za one koji boluju od teških, ali „običnih“ bolesti.

POTRES I GEOPOLITIČKA PODELA

Jedini izlaz iz začaranog kruga jeste vakcina. Dostupna i pre svega bezbedna. Neki su upozoravali da će se, nudeći svoje cepivo, od pandemije okoristiti svetski globalistički krugovi, s milijarderom i filantropom Bilom Gejtsom na čelu.

Ali samo su retki mogli da pretpostave da će prva, sa svojom registrovanom i testiranom vakcinom, izaći Rusija. To je bio potres, jer oni koji su, na krilima antiamerikanizma, napadali Gejtsa i „duboku državu“, imali su poteškoće da tu istu kritičku argumentaciju usmere protiv Vladimira Putina i instituta „Gamalei“, koji je razvio vakcinu „Sputnjik V“.

Pa se čak stvorila i geopolitička podela pristalica i protivnika vakcina. Jedni su se kleli samo u zapadnu, koja još uvek nije do kraja ozvaničena, dok su drugi čekali jedino isporuke sa Istoka – iz Rusije, eventualno iz Kine.

Podrazumeva se da, ovako podeljeni, ni jedni ni drugi nisu želeli da čuju za mogućnost da budu pelcovani „ideološki neprihvatljivim“ preparatom.
Tako smo došli u situaciju da vakcine ipak budu političke.

Države zapadnog bloka kupovaće zapadne, oni sa istoka istočne, a zemlje koje su „po sredini“ biće pritiskane da se i na ovaj način opredeljuju kome će se carstvu privoleti.

Da, ipak, nije reč „samo o ideologiji“ već i o nečemu mnogo opipljivijem, odnosno o novcu, vidi se po načinu kako se vodi ova konkurentska borba između farmaceutskih geopolitičkih imperija.

I kada Putin kaže da vakcinacija treba da bude dostupna svakom čoveku na planeti, on svakako zna da je reč o procesu „teškom“ stotine milijardi, možda i o bilionima dolara.

I da će od toga zaraditi oni malobrojni, tehnološki najnapredniji, dok će većina država platiti da bi stale na put ozdravljenja svojih ljudi i ekonomija. I tek delimično svesni da će se tako dodatno uvećati jaz između velikih i malih, suverenih i onih koji to nisu.

„DIVERZIFIKACIJA“ NABAVKI

Neke bitne razlike ipak postoje. O tome svedoče i rivalske objave na tviteru, između zvaničnog naloga „Sputnjik V“ i zapadnih, tačnije američkih konkurenata, „Fajzera“ i „Moderne“.

Kako saopštava „Sputnjik V“, njihova vakcina biće mnogo jeftinija od „Fajzerove“, čija će jedna doza koštati 19,5, i „Modernine“, koja će stajati između 25 i 37 dolara.

Kako podsećaju ruski farmaceuti, za svakog čoveka biće neophodne dve doze ovih preparata. „Prevod sa farmaceutskog jezika: najavljena cena ’Fajzera’ od 19,5 dolara i Moderne od 50 do 74 dolara za dozu, zapravo znači cenu od 39 i 50–74 dolara za jednog čoveka. Dve doze su potrebne za ’Fajzer’, ’Sputnjik’ i ’Moderna’ vakcine.

Cena za ’Sputnjik V’ biće mnogo niža“, ukazuju Rusi. Farmaceutski hladni rat je, dakle, počeo – posebno imajući u vidu da svoje preparate protiv korone razvijaju i Kinezi i Evropljani.

Kako prenose ruske agencije, cena za „Sputnjik V“ biće objavljena u najskorije vreme, a ranije se spekulisalo da bi jedna doza preparata mogla da bude oko 10 dolara.

To bi automatski značilo povećanu atraktivnost ruskog preparata za zemlje koje žele manje da plate, ali koje onda moraju da snose političke posledice svojih odluka. Jasno je da to neće biti lak izbor i da će neke od njih pokušati da izvrše „diverzifikaciju nabavki“, kako bi zadovoljile i ekonomske i političke interese.

Prava bitka se povela i kada je reč o kvalitetu, pouzdanosti i efikasnosti vakcine, da bi se opravdala razlika u ceni. Tako je bivša američka ambasadorka pri UN Niki Hejli objavila da su „Fajzerove“ i „Modernine“ vakcine „bez ozbiljnih sporednih efekata“, prenoseći i objave ovih kompanija da „Fejzerova“ ima efikasnost od 95 odsto, a „Modernina“ 94,5 procenata. Obe će, tvrdi Hejlijeva, biti dostupne do kraja godine – i to „besplatno“.

No neko će ipak morati da plati za „besplatne vakcine“. To će biti države, odnosno građani sami preko poreza, imajući u vidu da se farmaceutski giganti neće odreći svoje zarade od proizvoda u čije istraživanje su mnogo uložili i koji je trenutno najtraženiji na tržištu.

Zato je umesna primedba ruskih stručnjaka da će njihovo cepivo biti mnogo jeftinije, jer bi za vakcinisanje celokupnog stanovništva jedne zemlje od 10 miliona stanovnika američkim preparatom bilo potrebno između 390 i 740 miliona dolara.

S druge strane, američki proizvodi, osim što su skuplji, nešto su i efikasniji: Rusi su objavili da je „Sputnjik V“ efikasan „samo“ 92 odsto. Tek globalna masovna vakcinacija, međutim, moći će da potvrdi ili opovrgne ove navode. Ko uspe da iskoreni virus, taj je i efikasan.

„To je pravedna cena, između 25 i 37 dolara po komadu, imajući u vidu koliko zdravstveni sistem košta oboljevanje od kovida 19, kada se kod pacijenta javlja u teškom obliku.

Za nas nije pitanje maksimalnog profita“, izjavio je generalni direktor američke „Moderne“, Francuz Stefan Bensel, ističući da će cena zavisiti od naručene količine. Amerikanci tvrde da će do kraja godine proizvesti 20 miliona doza, a da će „manji deo“ biti dostupan u Evropi.

Komentarišući najavljenu efikasnost „Moderninog“ preparata od 94,5 procenata, generalni direktor Ruskog fonda direktnih investicija, koji stoji iza istraživanja „Sputnjik V“, i instituta „Gamalei“ Kiril Dmitrijev ocenio je da vakcine koje imaju efikasnost preko 90 odsto mogu da pomognu u spasavanju ljudi.

„Veoma smo radosni da čujemo pozitivne novosti od ’Moderne’, svetu je potreban portfolio vakcina. Vakcine sa efikasnošću većom od 90 odsto mnogo obećavaju, one mogu da spasu živote i obnove ekonomski rast“, rekao je Dmitrijev.

RAD NA SPOLJNIM TRŽIŠTIMA

U Rusiji su već dve vakcine zvanično registrovane: najpre još u avgustu „Sputnjik V“ centra „Gamalei“, a u oktobru i „EpiVakKorona“ instituta „Vektor“. U fazi kliničkih ispitivanja je i treći preparat centra „Čumakov“ Ruske akademije nauka.

Kako je najavio ruski ministar zdravlja Mihail Muraško, klinička ispitivanja treće vakcine biće okončana u decembru. Ovako intenzivan razvoj doveo je do velikog interesovanja desetina različitih zemalja, kako je saopštio predsednik Vladimir Putin.

„Uvereni smo da slobodan pristup vakcinaciji treba da imaju građani svih država“, poručio je ruski predsednik liderima istočne Azije. Kako je ranije najavio, prvi će cepivo dobiti građani Rusije. „Pre svega, mi ćemo morati da omogućimo vakcinisanje građana Ruske Federacije, da zaštitimo zdravlje naših ljudi.

Mi ne samo da ne odustajemo već sa zadovoljstvom radimo na spoljnim tržištima“, naglasio je Putin još krajem oktobra. Poručio je i da je Rusija spremna da proda drugim zemljama intelektualnu svojinu za svoje vakcine, kao i da ih proizvodi u inostranstvu.

Nedavno je i ruski ambasador pri UN Vasilij Nebenzja rekao da se niz njegovih kolega interesuje kada će početi vakcinisanje ruskim preparatom u samoj svetskoj organizaciji.

„Za mnom idu kolege, ambasadori, i pitaju: ’Gde je vakcina, kada ćeš da nas vakcinišeš’“, otkrio je Nebenzja, komentarišući Putinovu najavu da će Rusija obezbediti besplatnu vakcinaciju za zaposlene u UN. Nebenzja je istakao da će vakcinacija biti dobrovoljna: „Mi nećemo ni za kim juriti sa špricem.“

U novembru je objavljeno da će u decembru započeti ograničene isporuke ruske vakcine „Sputnjik V“ Mađarskoj, kao i da se razmatra njena proizvodnja u ovoj zemlji. Konkretni razgovori na ovu temu vode se i s Južnom Korejom i Argentinom, reč je o desetinama i stotinama miliona doza.

NAPOMENA: Ovaj tekst nije objavljen ni na jednoj socijalnoj mreži. Mogu ga pročitati samo posetioci sajta i oni koji su čekirali opciju primanja naših vesti putem poruka na računaru ili mobilnom telefonu

Bojan Bilbija (pecat.co.rs)