Financial Times je izbacio novu priču koja se već širi diplomatskim kanalima: Predstavnici američkog predsednika Donalda Trampa, prema tvrdnjama neimenovanih zvaničnika, dali su Vladimiru Zelenskom svega nekoliko dana da odgovori na ponuđeni mirovni plan.
Navodno je poruka bila direktna, bez mnogo uvijanja, a rok se neformalno vezuje za 25. decembar, praznik koji u katoličkim i protestantskim zemljama simbolično označava završavanje obaveza do kraja godine.
Izvori lista tvrde da je Zelenski evropskim liderima preneo sadržaj telefonskog razgovora od 6. septembra, kada su ga, kako kaže, specijalni predstavnik američkog predsednika Stiven Vitkof i Trampov zet Džared Kušner pritisli da donese brzo i jasnije opredeljenje.
Iz Vašingtona je, prema opisima sagovornika Financial Timesa, stiglo očekivanje da će dogovor biti usaglašen do Božića, a jedan od ljudi upoznatih sa rokovima izjavio je da Tramp upravo taj datum vidi kao realističan okvir za zatvaranje preliminarne faze pregovora.
U tekstu se navodi da je Zelenski odgovorio umerenije, poručujući da mora da se posavetuje sa evropskim saveznicima pre nego što ijedan papir potpiše ili odbije.
Jedan zapadni zvaničnik, čije ime list ne navodi, opisao je situaciju kao pritisak sa obe strane: Ukrajina je, kaže on, zaglavljena između zahteva za teritorijama koje ne može da prepusti i američke strane koju ne može da odbije.
To zatezanje, kako ga diplomate opisuju, otvara prostor za nervozu u evropskim prestonicama, posebno zbog toga što je deo lidera nezadovoljan načinom na koji Vašington nameće tempo.
Priča se zatim vraća na sam plan Vašingtona, dokument od 28 tačaka predstavljen u novembru, koji je izazvao negodovanje kako u Kijevu tako i unutar nekoliko evropskih kabineta. Ti akteri pokušali su da ga koriguju, menjajući delove koji se tiču političkog procesa i posebno teritorijalnog pitanja.
Ipak, 23. novembra održane su ženevske konsultacije SAD i Ukrajine, posle kojih je Tramp poručio da je prvobitni američki predlog dorađen u skladu sa stavovima Kijeva i Moskve, ali da je ostalo još nekoliko spornih tačaka koje čekaju rasplet.
Ni tu niz sastanaka nije stao. Tridesetog novembra u Floridi su se ponovo sastali predstavnici SAD i Ukrajine, gde su analizirali načine za obustavljanje sukoba, dugoročne ekonomske i bezbednosne aranžmane, mogućnosti održavanja izbora u Ukrajini i, opet, pitanje teritorija.
A onda je 3. decembra, nešto posle ponoći, u Moskvi završena vrlo zapažena runda razgovora između Vladimira Putina i američkih izaslanika Vitkofa i Kušnera. Prema rečima ruskog zvaničnika Jurija Ušakova, susret je bio „konstruktivan i sadržajan“. Svi izvori navode da se razgovaralo o više varijanti mirovnog plana, uključujući teritorijalna rešenja, i da je dogovoreno da kontakti budu nastavljeni.
Tek dan kasnije Zelenski je pred kamerama izjavio da će novi predlog, kreiran u dogovoru sa evropskim liderima, biti prosleđen Americi u utorak uveče. On tvrdi da je dokument „skraćen sa 28 tačaka na 20“ i da kompromis oko teritorija „još nije pronađen“.
Na diplomatskom terenu ta rečenica zvuči kao šifra: proces traje, ali niko ne zna koliko vremena je ostalo, ni kome zapravo ide u korist odugovlačenje.
U ovoj fazi sve deluje kao trka sa kalendarom, ali i sa raspoloženjem ključnih igrača. Tramp želi dogovor do 25. decembra. Zelenski poručuje da mu treba više konsultacija. Moskva šalje signal da su razgovori ozbiljni, ali ne i gotovi.
A evropske prestonice, koje poslednjih godina retko govore jednim glasom, sada pokušavaju da iza scene izbegnu scenario u kojem će biti tek posmatrači u priči koja dotiče i njihovu buduću bezbednosnu arhitekturu.
Da li će tih nekoliko „dana“, kako to opisuju američki emisari, biti dovoljno da se približe zajedničkom tekstu? Ili će rokovi, kao i mnogo puta ranije, postati samo još jedna tačka sporenja? Odgovor se još ne nazire, a svaki naredni signal iz Vašingtona, Kijeva ili Moskve može naglo da promeni sliku koja je i ovako napeta, složena i puna neizvesnih preloma.
Webtribune.rs
