Na prvi pogled, sve deluje kao još jedna tehnička priča sa orbite. Ali kako se slojevi skidaju, slika postaje znatno ozbiljnija.
Dva ruska satelita, „Luč-1“ i „Luč-2“, u više navrata su se približavala evropskim komunikacionim satelitima i, prema navodima britanskog lista Financial Times, mogli su da presretnu podatke sa najmanje deset ključnih geostacionarnih satelita iznad Evrope. Reč je o sistemima koji nose ogroman deo civilnih, ali i državnih komunikacija.
Tokom poslednjih nekoliko godina, zapadne vojne i civilne svemirske agencije prate kretanje ovih ruskih aparata. Posebno se ističu manevri koje su „Luč-1“ i „Luč-2“ izvodili u blizini najvažnijih geostacionarnih satelita koji pokrivaju Evropu, uključujući Britaniju, ali i velike delove Afrike i Bliskog istoka. Ti manevri, kažu sagovornici iz bezbednosnih krugova, nisu bili ni kratki ni slučajni.
Prema podacima sa orbite i posmatranjima zemaljskih teleskopa, ruski sateliti su nedeljama ostajali veoma blizu zapadnih sistema, naročito u poslednje tri godine.
Od lansiranja 2023. godine, „Luč-2“ se približio čak 17 evropskih satelita. Komandant svemirskog zapovedništva nemačke vojske, general-major Mihael Traut, rekao je za Financial Times da se oba aparata sumnjiče za tehničko izviđanje, upravo zbog dugotrajnog zadržavanja u blizini zapadnih komunikacionih satelita.
Jedan visoki zvaničnik evropske obaveštajne zajednice naveo je da su sateliti „Luč“ gotovo sigurno bili pozicionirani unutar uskog konusa protoka podataka koji se sa zemaljskih stanica šalju ka satelitima.
Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da deo poverljivih informacija, naročito komandnih signala za evropske satelite, nije šifrovan. Mnogi od tih sistema lansirani su pre više decenija, u vreme kada savremeni računari i enkripcija nisu bili standard. To ih čini ranjivim na spoljne intervencije, pa čak i na potpuno onesposobljavanje, ukoliko bi neko snimio i ponovio njihove komandne podatke.
Iako se sateliti kojima su se „Luč-1“ i „Luč-2“ približavali uglavnom koriste u civilne svrhe, poput satelitske televizije, preko njih se odvija i poverljiva državna i vojna komunikacija. Predstavnici evropskih bezbednosnih službi procenjuju da ruski aparati verovatno nemaju kapacitet da samostalno stvaraju smetnje ili fizički unište druge satelite.
Ipak, gotovo je izvesno da Moskvi obezbeđuju veliku količinu informacija o tome kako bi se rad zapadnih sistema mogao poremetiti – sa zemlje ili direktno iz svemira.
General-major Traut smatra da je fokus bio na presretanju komandnih linija, odnosno komunikacionih kanala između satelita i zemaljskih kontrolnih centara. Upravo preko tih veza vrše se korekcije orbite.
Analitičari upozoravaju da bi posedovanje takvih podataka omogućilo imitiranje rada zemaljskih operatera i slanje lažnih komandi satelitima, čime bi se upravljalo njihovim motorima male snage, zaduženim za fine orbitalne korekcije.
Takvi motori mogu da poremete raspored satelita, da ih udalje sa predviđene pozicije, pa čak i da ih usmere ka napuštanju orbite ili nekontrolisanom povratku ka Zemlji – scenario koji se u bezbednosnim analizama već godinama razmatra, naročito u kontekstu zaoštrenih odnosa između Rusije i zapadnih država zbog sukoba u Ukrajini.
„Satelitske mreže su Ahilova peta savremenih društava. Onaj ko ih onesposobi može paralizovati čitave zemlje“, izjavio je u septembru prošle godine nemački ministar odbrane Boris Pistorijus. On je aktivnosti Rusije opisao kao temeljni izazov po bezbednost, posebno u svemiru, uz poruku da se takvi rizici ne smeju zanemariti.
Da se ne radi o teoriji, već o dugotrajnom obrascu ponašanja, potvrđuju i nezavisni stručnjaci. Glavna naučna saradnica američke kompanije Slingshot Aerospace, Belinda Marčand, izjavila je da su sateliti „Luč“ manevrisali i zadržavali se u blizini geostacionarnih satelita, često mesecima bez prekida.
Ta kompanija prati objekte u svemiru pomoću zemaljskih senzora i veštačke inteligencije. Marčand je dodala da se „Luč-2“ trenutno nalazi u blizini velikog geostacionarnog satelita Intelsat 39, koji pokriva Evropu i Afriku, i da je od 2023. godine primećen u blizini najmanje 17 drugih satelita sa komercijalnim i državnim zadacima.
Sličnu sliku daje i Norbert Pauzin, viši analitičar francuske kompanije Aldoria, koja se takođe bavi praćenjem satelita. Prema njegovim rečima, „Luč-2“ se ponovo i ponovo približava istim grupacijama i istim operaterima, što ukazuje na jasno definisane ciljeve.
Kako kaže, svi ti operateri povezani su sa NATO zemljama. Čak i ako sateliti ne mogu da dešifruju poruke, oni mogu da prikupe ogromne količine metapodataka: način korišćenja sistema, obrasce rada i lokacije zemaljskih terminala.
Pauzin dodaje da Rusija u poslednje vreme pojačava izviđačke aktivnosti u svemiru i da je prošle godine lansirala još dva satelita – „Kosmos 2589“ i „Kosmos 2590“. Ti aparati, prema dostupnim procenama, imaju slične manevarske sposobnosti kao „Luč-1“ i „Luč-2“. „Kosmos 2589“ se trenutno pomera ka istoj udaljenosti na kojoj se nalaze geostacionarni sateliti, oko 35.000 kilometara iznad Zemlje.
Istovremeno, „Luč-1“ više ne funkcioniše. Krajem januara zemaljski teleskopi zabeležili su oblak gasa koji je izlazio iz tog satelita, nakon čega se on delimično raspao na fragmente. O takvim događajima u ruskim medijima nije bilo izveštaja.
„Izgleda da je problem povezan sa pogonskim sistemom“, navela je Marčand, dodajući da je potom došlo do očigledne fragmentacije i da se satelit kretao nepredvidivo.
Sve ovo zajedno otvara niz pitanja koja prevazilaze tehničke detalje orbitalnih manevra. Kako će Evropa zaštititi infrastrukturu koja je tiha osnova svakodnevnog života? Koliko su stari sistemi, projektovani u drugačijem tehnološkom vremenu, spremni za nove vrste pritisaka? Odgovori zasad nisu jasni, ali jedno je sigurno: ono što se dešava visoko iznad naših glava sve teže može da se ignoriše.
