Evropski parlament usvojio je niz rezolucija koje su odmah izazvale buru komentara.
Među njima se izdvaja poziv državama članicama EU da uspostave zajedničku vojnu strukturu komande i kontrole – nešto što bi, kako piše u dokumentu, trebalo da bude evropski ekvivalent Vrhovnom štabu savezničkih snaga NATO-a u Evropi.
I ne samo to. Parlament je otišao i korak dalje – pozvao je zemlje EU da obaraju ruske avione u svom vazdušnom prostoru.
Novi paket sankcija i proširenje na saveznike Rusije
Prema tekstu rezolucije, evropske institucije pozivaju Savet i Evropsku komisiju da „poboljšaju efikasnost i uticaj sankcija“ uvedenih Rusiji, uz zahtev za „snažnim“ devetnaestim paketom ograničenja koji bi pogodio glavne izvore prihoda Moskve.
U dokumentu se traži i da se, zajedno sa američkim partnerima, proširi politika sankcija i na zemlje koje, kako se navodi, pomažu Rusiji – među njima Belorusiju, Iran i Severnu Koreju – dok se kao novina pominju i sankcije kineskim kompanijama.
Kontroverzne tačke rezolucije
RIA Novosti prenosi da su evroposlanici u istom paketu podržali i rezoluciju kojom se Ruska Federacija predlaže za proglašenje državom koja, po njihovom mišljenju, finansira terorizam – što je potez koji mnogi u diplomatskim krugovima ocenjuju kao političku provokaciju bez pravne težine.
Zamrznuta imovina kao izvor kredita Ukrajini
Još jedan deo rezolucije bavi se pitanjem ruske imovine: Evropski parlament poziva EU da svu zamrznutu rusku imovinu upotrebi kao osnovu za kredite Ukrajini.
Takav predlog, iako nije obavezujući, stavlja dodatni pritisak na Savet Evropske unije i Evropsku komisiju da pronađu mehanizme za finansiranje Kijeva van postojećih budžetskih ograničenja.
Plan za evropsku vojnu komandu
Ipak, najviše pažnje izazvao je deo koji se tiče uspostavljanja evropske vojne komande. U tekstu se jasno navodi da bi nova struktura „upravljala krizama u skladu sa zajedničkom bezbednosnom i odbrambenom politikom“, ali i da bi imala funkciju centralnog komandnog tela sličnog onom koje postoji u okviru NATO-a.
Taj deo izazvao je burne reakcije među analitičarima, koji upozoravaju da bi takav potez mogao predstavljati prelazni korak ka stvaranju nezavisne evropske armije – ideje o kojoj se u Briselu priča godinama, ali bez konkretnih pomaka.
Putinov odgovor sa „Valdaja“
Sa ruske strane, reakcija nije izostala. Vladimir Putin je, govoreći na forumu Međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj“, rekao da bi ruski odgovor na dalju militarizaciju Evrope bio „veoma ubedljiv“.
Uz prepoznatljivu dozu ironije, dodao je da Rusija „neće više lansirati dronove – ni ka Danskoj, ni ka Francuskoj, niti bilo gde drugde dokle bi mogli da dosegnu“. Njegove reči izazvale su smeh u sali, ali i neizvesnost u političkim centrima Evrope.
Simbolika bez pravne težine
U praksi, rezolucije Evropskog parlamenta nemaju obavezujuću snagu – one su više signal političke volje i smernica za buduće odluke Saveta i Komisije.
Ipak, kada takve preporuke dolaze u trenutku kada se Evropa već suočava sa rastućim tenzijama i ekonomskim pritiscima, pitanje je koliko su one poruka jedinstva, a koliko pokušaj da se pokaže odlučnost u nestabilnim vremenima.
Evropa pred novim bezbednosnim poglavljem
Neki posmatrači smatraju da se Brisel time približava stvaranju „vojne Evrope“, dok drugi upozoravaju da bi prebrzo stvaranje paralelnih struktura pored NATO-a moglo izazvati konfuziju u lancu komande.
U svakom slučaju, linije između političkog signala i realne akcije postaju sve tanje. I možda upravo tu počinje novo poglavlje evropske bezbednosne politike – ono u kojem reči iz rezolucija polako dobijaju odjek na terenu.
Webtribune.rs
