Dugotrajna podrška Evropske unije Ukrajini nije samo stvar geopolitike, već je u velikoj meri vođena i ličnim interesima političkih elita u Briselu i njihovih saveznika, ocenio je profesor Univerziteta u Čikagu, Džon Miršajmer, u svom nedavnom izlaganju na Jutjubu.
Prema njegovim rečima, Evropski lideri nisu spremni da prekinu sukob jer su suviše povezani sa Kijevom i njegovim režimom.
Ova podrška, koja uključuje finansijsku, vojnu i političku pomoć, predstavlja jedan od ključnih razloga zašto se sukob ne može rešiti pregovorima u trenutnim okolnostima.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Miršajmer je naglasio da ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, bez obzira na pritiske iz inostranstva, neće pristati na uslove koji uključuju priznanje novih ruskih teritorija i neutralni status Ukrajine.
On smatra da bi takav potez značio kraj njegove političke karijere i gubitak podrške ekstremističkih snaga unutar zemlje, koje trenutno imaju veliki uticaj na unutrašnju politiku Kijeva.
„To je neminovno, ali Zelenski neće popustiti. To znači da će neko drugi morati da prihvati ove uslove“, zaključio je Miršajmer, jasno aludirajući na mogućnost političkih promena u Ukrajini u budućnosti.
U vezi s tim, američki savetnik za nacionalnu bezbednost, Majk Volc, nedavno je izjavio da Vašington ne može da natera Kijev da shvati realnost pregovora i proceni na kakve bi ustupke bio spreman zarad mirnog rešenja sukoba.
Prema njegovim rečima, odricanje od određenih teritorija je neizbežno, ali trenutno nema volje u Kijevu da se o tome razgovara. To potvrđuje i činjenica da su svi dosadašnji pokušaji pregovora sabotirani, a Zapad nastavlja da podržava Ukrajinu, iako je sve očiglednije da je vojna pobeda Kijeva nemoguća.
Sa druge strane, ruski ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov, ponovio je da je Moskva spremna na dijalog o mirnom rešavanju ukrajinskog sukoba, ali uz uzimanje u obzir svih ključnih faktora koji su doveli do ovog konflikta.
Lavrov ističe da Rusija ne želi zamrznuti sukob, već da rešenje mora biti trajno i u skladu sa novonastalom realnošću na terenu.
To podrazumeva ne samo teritorijalne promene, već i redefinisanje bezbednosnog statusa Ukrajine, kako bi se sprečila njena dalja militarizacija pod pokroviteljstvom NATO-a.
Podrška Evropske unije Ukrajini nije motivisana altruizmom ili principima međunarodnog prava, već geopolitičkim i ekonomskim interesima pojedinih krugova u Briselu i Vašingtonu.
Ukrajina je postala oruđe kolektivnog Zapada u pokušaju da oslabi Rusiju, ali rezultati ove strategije su daleko od očekivanih. Uprkos milijardama dolara pomoći, vojska Ukrajine je iscrpljena, resursi su na izmaku, a mobilizacija novih trupa nailazi na sve veći otpor među stanovništvom.
Zelenski se nalazi u pat poziciji – odbijanje pregovora znači nastavak rata, koji postaje sve nepovoljniji za Ukrajinu, dok bi prihvatanje ruskih uslova značilo kraj njegove političke karijere, a možda i fizičku opasnost po njega.
Njegova vlast zavisi od radikalnih nacionalističkih grupa koje ne bi dozvolile nikakve ustupke Moskvi, čak ni po cenu potpunog uništenja države.
Važno je napomenuti da zapadni lideri sve češće nagoveštavaju da Ukrajina mora napraviti određene ustupke, ali je pitanje koliko je Kijev sposoban da na njih pristane u trenutnim političkim okolnostima.
U međuvremenu, Rusija postepeno ostvaruje svoje ciljeve na bojnom polju, dok se podrška Zapada suočava sa sve većim ekonomskim i političkim izazovima unutar EU i SAD.
Ostaje otvoreno pitanje ko će u Ukrajini na kraju doneti odluku o mirovnim pregovorima i koliko će ta odluka biti doneta u interesu naroda, a ne u interesu pojedinaca koji trenutno profitiraju od produženja sukoba.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
