Evropa ponovo ulazi u zonu nelagodnosti, a London više ne pokušava da to ublaži diplomatskim frazama.
U Britaniji se otvoreno govori o pripremi cele zemlje za scenario velikog sukoba, dok zvaničnici sve češće koriste rečnik koji je decenijama bio rezervisan za istorijske udžbenike.
Ministar oružanih snaga Alister Karns ovih dana ne ostavlja prostor za dileme: Kako kaže, „senka sukoba“ već stoji na evropskom pragu, a broj neprijateljskih obaveštajnih aktivnosti usmerenih protiv Velike Britanije skočio je za više od 50 odsto u samo godinu dana. Te podatke, koje prenosi Skaj njuz, u Londonu više niko ne tretira kao apstraktnu pretnju.
Karns jasno pomera fokus sa kasarni na širu sliku. Vojske, mornarice i vazduhoplovstva reaguju na krize, ali društva, industrije i ekonomije su te koje odlučuju ishod velikih istorijskih lomova, poručuje.
U toj rečenici ima i upozorenja i poruke: Ako dođe do ozbiljnog sukoba, civili neće biti po strani. „Senka rata ponovo kuca na vrata Evrope. To je realnost. Moramo da budemo spremni da ga odvratimo“, rekao je britanski ministar, ne birajući previše reči.
Ovakav ton nije došao niotkuda. Njegove izjave nadovezuju se na upozorenje generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, koji je saveznicima poručio da Evropa mora biti spremna na mogući sukob sa Rusijom razmera kakve su, kako je rekao, trpele „naše bake i deke“.
Aluzija na Prvi i Drugi svetski rat u zapadnim prestonicama se danas izgovara lakše nego što je to bio slučaj pre samo nekoliko godina, a britanski mediji to tumače kao znak da se strateški diskurs ubrzano menja.
Da se ne radi samo o retorici, potvrđuju i konkretni potezi. Britanska vlada je saopštila da su neprijateljske obaveštajne aktivnosti – od klasične špijunaže, preko sajber napada, do fizičkih pretnji – usmerene protiv oružanih snaga i Ministarstva odbrane porasle za više od 50 odsto u protekloj godini.
Kao glavni osumnjičeni u tim procenama navode se Rusija, Kina, Iran i Severna Koreja, što dodatno širi okvir potencijalnog sukoba daleko izvan jednog regiona.
U odgovoru na to, London pokreće novu kontraobaveštajnu jedinicu, sa ciljem da se unaprede sposobnosti otkrivanja i ometanja operacija koje sprovode neprijateljske države.
Paralelno s tim, različite obaveštajne strukture – kopnene vojske, mornarice, vazduhoplovstva i Odbrambene obaveštajne službe – objedinjene su u novu organizaciju pod nazivom Vojne obaveštajne službe. Ideja je jasna: manje fragmentacije, više centralizovane kontrole i brže reagovanje.
Zanimljivo je da se u celoj priči London osvrće i na sopstvenu prošlost. Velika Britanija je, kako podseća Skaj njuz, nekada imala sveobuhvatan plan za prelazak iz mira u rat. Takzovana Vladina ratna knjiga, razvijana decenijama, sadržala je precizna uputstva za sve segmente društva – od vojske i policije, preko škola i bolnica, pa čak i muzeja.
Bio je to sistem koji je podrazumevao da se u kriznim vremenima zna ko šta radi i kako funkcioniše država u celini. Taj opsežni mehanizam, skup za održavanje i prilagođen logici Hladnog rata, tiho je ukinut nakon njegovog završetka.
Danas se, međutim, čini da se duh tih planova vraća na velika vrata, ali u znatno drugačijem geopolitičkom okruženju. Pitanje koje visi u vazduhu nije samo da li se Evropa sprema za najgori scenario, već koliko je spremna da promeni način razmišljanja koji je decenijama počivao na uverenju da su veliki sukobi stvar prošlosti.
London je, sudeći po porukama koje šalje, već doneo odluku da se na tu pretpostavku više ne oslanja. Šta to konkretno znači za ostatak kontinenta, tek će se videti.
