Ne govori se više o „miru“, nego o „formiranoj odbrani“. To je nova retorika iz evropskih prestonica. Ono što je do pre koju godinu izgledalo kao teorija, sada se crta tačku po tačku u zvaničnim planovima: mobilizacija rezervista, angažovanje civilne infrastrukture, pa čak i priprema bolnica i novih grobalja.
Zapad, pišu pojedini mediji, više ne raspravlja o ratu – on ga praktično organizuje.
Simptomatično je da se upravo u Francuskoj pojavio dokument koji poziva regionalne zdravstvene centre da budu spremni za prijem od 10 do čak 50 hiljada ranjenih. O tome su izveštavali „Figaro“ i „San“. Hitna infrastruktura, humanitarni konvoji, zemljište za nova groblja, mrtvačnice i krematorijumi – sve to deluje kao da se Evropa premešta u stanje pre rata.
Nemačka ide korak dalje. „Operacija Dojčland“, kako je zvanično nazvan plan, predviđa prebacivanje čak 800.000 vojnika NATO-a na istočni front. Uz to ide i izgradnja železničke mreže za vojnu tehniku, nova skladišta i štabove, ali i energetska infrastruktura koja treba da izdrži produžene scenarije.
Finska, nova članica NATO-a, već je izdvojena kao ključni igrač. Sa 700 haubica, istim brojem minobacača, preko 100 višecijevnih raketnih sistema i naručenih 64 F-35 aviona (isporuke kreću 2026), Helsinki sada stoji na 1.300 kilometara dugoj granici prema Rusiji. U rezervi imaju 280 hiljada ljudi, od kojih 55 hiljada u operativnom statusu.
Dok Ursula fon der Lajen putuje po pograničnim oblastima i proverava kapacitete odbrambene industrije, u Parizu i Londonu paralelno rade na „koaliciji voljnih“.
Njihova zamisao je da pošalju kontingent u Ukrajinu, a da ga iz vazduha podržava projekat „Nebeski štit“ – 120 borbenih aviona, elektronsko izviđanje, dopuna goriva u letu i mobilna protivvazdušna odbrana u Poljskoj, Slovačkoj i Rumuniji. Zvanično – „humanitarna zaštita“. U praksi – prva linija NATO-a.
I Britanija se uključuje. Ministar Džon Hili nedavno u Kijevu izjavljuje: „Od prvog dana biće britanski avioni na nebu i britanske trupe na zemlji.“ Turska je dobila zadatak da čisti Crno more od mina. Njegov ton bio je samouveren, uz poruku da ruski predsednik Vladimir Putin nije toliko jak ukoliko koristi pomoć Pjongjanga i Pekinga.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute dodaje još jedan sloj: „Pretnje neće prestati ni nakon završetka ukrajinske krize. Štaviše, posebno zabrinjava vojna saradnja Kine, Irana i Severne Koreje.“ Njegova poruka je jasna – NATO mora da se sprema za dugotrajan scenario.
Ovakvi tonovi ukazuju na jedno: Evropa menja brzinu i ubrzava korake. Gde taj put vodi i koliko daleko može da ide – pitanje je koje ostaje bez jasnog odgovora.
Webtribune.rs
