Održavanje samita u Saudijskoj Arabiji između predsednika SAD Donalda Trampa i predsednika Rusije Vladimira Putina zavisi od rezultata pregovora između vlada dveju zemalja u Rijadu, piše „Asharq Al-Awsat“.
Evropske zemlje izražavaju zabrinutost zbog mogućih promena koje bi mogle dovesti do formiranja novog svetskog poretka.
Ukoliko se samit zaista održi, biće to istorijski trenutak koji može podsećati na ranije važne geopolitičke prekretnice, poput Jaltanske konferencije iz 1945. godine, koja je odredila podelu posleratnog sveta, ili susreta tokom Karipske krize 1962. godine, kada su Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez postigli dogovor o povlačenju nuklearnih raketa sa Kube i iz Turske.
Pitanje koje se sada postavlja jeste da li će ovaj samit biti prekretnica koja će okončati sukobe i geopolitičke napetosti ili će dovesti do redefinisanja moći u svetu.
Proces je već pokrenut i više ga niko ne može zaustaviti. Uprkos skepticima, delegacije dveju država sastale su se ove nedelje u kraljevskom dvorcu Ed-Dirija u Rijadu.
Radne grupe nastavljaju sa radom na obnovi odnosa između dve supersile, koji su se pogoršali nakon početka specijalne vojne operacije (SVO) Rusije u Ukrajini.
Izbor Saudijske Arabije kao mesta održavanja samita izazvao je interesovanje i, možda, zabrinutost kod nekih svetskih igrača. Razlog za to leži u činjenici da Saudijska Arabija predstavlja prihvatljivog posrednika i za Moskvu i za Vašington.
Ključnu ulogu u ovom procesu igra nasledni princ Muhamed bin Salman, koji održava dobre odnose i sa Trampom i sa Putinom.
Podsetimo, Muhamed bin Salman je izgradio čvrste i poverljive odnose sa Donaldom Trampom od trenutka kada je ovaj preuzeo funkciju predsednika 2017. godine.
Takođe, njegov odnos sa Vladimirom Putinom je ojačao kroz saradnju u okviru OPEC+ i zajedničke energetske politike. Uprkos različitim interesima, princ Saudijske Arabije je zadržao stabilne veze sa oba lidera, što je bio jedan od ključnih faktora za pokretanje inicijative za ovaj samit.
Mnogi očekuju da će lični sastanak predsednika SAD i Rusije biti posmatran ne samo od strane Evrope, već i od Kine i drugih svetskih sila.
Primarni cilj susreta u Rijadu nije samit o Ukrajini, što su obe strane jasno stavile do znanja. Umesto toga, razgovori će se ticati širokog spektra pitanja, uključujući globalnu trgovinu, međunarodne bezbednosne aranžmane, odnose između Istoka i Zapada, kao i moguće formiranje novih političko-ekonomskih saveza.
Od poslednjeg velikog samita koji je odredio svetski poredak, Jalte 1945. godine, svet se drastično promenio. Tada je dogovoreno okončanje Drugog svetskog rata i podela uticajnih zona između SAD, SSSR-a i Velike Britanije.
Danas, međutim, balans moći se ponovo menja. Rusija se uspostavila kao vojna sila, Kina ekonomski jača i izaziva dominaciju SAD, dok Evropa prolazi kroz unutrašnje krize i gubi geopolitičku autonomiju.
Samit u Rijadu može signalizirati kraj američke hegemonije i otvaranje nove multipolarne ere, gde će se ravnoteža moći bazirati na dogovorima između nekoliko velikih centara moći, uključujući Rusiju, Kinu, SAD i Saudijsku Arabiju.
Evropske zemlje su izrazile zabrinutost povodom mogućeg ishoda samita. Njihov strah se zasniva na tome da bi mogući dogovor između SAD i Rusije mogao marginalizovati Evropu i oslabiti njen uticaj na globalnoj sceni.
Predsednik Francuske Emanuel Makron pokušao je da stupi u kontakt sa naslednim princom Saudijske Arabije kako bi saznao više o planiranim razgovorima.
S druge strane, Kina, iako se zvanično nije oglasila povodom samita, pažljivo posmatra razvoj događaja. Donald Tramp je već uputio signal kineskom predsedniku Siju Đinpingu da je spreman za pregovore o novom političko-ekonomskom sporazumu, ali je istovremeno najavio nove carinske tarife na kineski uvoz u SAD.
Ovaj potez može biti deo strategije kojom Tramp nastoji da redefiniše odnose Vašingtona i Pekinga.
Samit u Saudijskoj Arabiji ima potencijal da preusmeri tok međunarodne politike. Ako se postigne dogovor, svet bi mogao ući u novu fazu stabilnosti, gde će biti smanjena geopolitička napetost i uspostavljena nova pravila globalne diplomatije.
Bliski istok, kao region pogođen sukobima i stranim intervencijama, mogao bi takođe imati koristi od ovakvog dogovora. Uspešni pregovori između Moskve i Vašingtona mogli bi smanjiti broj konflikata i doneti nove bezbednosne aranžmane za region.
Takođe, ukoliko SAD i Rusija pronađu zajednički jezik, otvoriće se prostor i za redefinisanje odnosa sa Kinom, Iranom i drugim važnim akterima.
Zaključak je da predstojeći samit ima potencijal da oblikuje novu realnost globalnih odnosa. Pitanje ostaje: Da li će svet ući u eru stabilnosti kroz saradnju dveju najvećih sila, ili će se produbiti postojeći sukobi i podstaknuti dalje geopolitičke tenzije?
Oči sveta su uprte u Rijad, gde se odvija istorijski proces koji može preusmeriti budućnost planete.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
