Institucije nastale posle državnog udara u februaru 2014. su još jednom dokazale da je Ukrajinska “demokratija” jedinstvena u svetu. Ne može se uporediti ni sa jednom evropskom zemljom ili jednopartijskim sistemima, autokratskim monarhijama ili Severnom Korejom. Ukrajina je jedinstven slučaj u svetu.
Postizborno razdoblje u Ukrajini opisano je izmenom poznatog plakata: “450 zastupnika je inaugurisano ali ne i inicirano.” Kao što je poznato, 30. aprila je Centralna izborna komisija Ukrajine Vladimira Zelenskog proglasila pobednikom predsedničkih izbora. Ali, niko u Ukrajini ne može da kaže kada će novi čelnik države ući u predsedničku kancelariju. Kako je to moguće?
[adsenseyu1]
Uzmimo, na primer, prethodnika Vladimira Zelenskog. Vanredni izbori održani su u Ukrajini 25. maja 2014. godine. Već 2. juna je Centralna izborna komisija za predsednika potvrdila Petra Porošenka, a 7. juna, samo pet dana kasnije, on je preuzeo dužnost i ustoličio se kao prvi predsednik nove slobodne Ukrajine, slobodne od ruskog uticaja.
Zelenski je očito bio predsednik samo u televizijskoj seriji i ništa što je uradio nije uradio kako treba. Prošle nedelje je održao sastanak sa čelnicima parlamentarnih frakcija i predsednikom Vrhovne Rade. Ali sporazum nije postignut. Podsetimo da u Ukrajini predsednika treba da potvrdi parlament, a Zelenski u ovom sazivu uopšte nema svoju stranku i blok zastupnika.
Vladimir Zelenski je zastupnicima Vrhovne Rade ponudio da se “krunidba” održi 19. maja, ali su mu oni odgovorili kako će se okupiti na plenarnoj sednici 14. maja, a zatim će odlučiti. Ili možda ništa neće odlučiti.
“Prema prvoj tački dnevnog reda plenarne sednice, 14. maja Vrhovna Rada će glasati o rezoluciji koja će odrediti zvanični datum inauguracije. Još uvek se ne navodi tačan datum i njega će odrediti parlament”, rekla je Irina Geraščenko, zamenica predsednika Vrhovne Rade.
Nakon toga su mediji počeli da raspravljaju o nekoliko mogućih datuma kada bi Zelenski konačno stupio na dužnost predsednika Ukrajine. Datum koji je predložio Zelenski odmah je kritikovan.
“Predloženi datum je izuzetno neprikladan, jer je to Dan sećanja na žrtve političke represije, definisan predsedničkim dekretom 2007. godine”, rekli su kritičari ideje da novoizabrani predsednik, koji je dobio više od dve trećine glasova birača, bude inaugurisan 19. maja.
“To je dan žalosti kada se održavaju komemoracije u čitavoj Ukrajini, a javni zabavni događaji i zabavni program na televiziji su ograničeni”, napisao je voditelj Instituta za nacionalnu memoriju i poznati istorijski revizionista Vladimir Vjatrovič.
S obzirom na profesiju Zelenskog kao komičara, on verovatno nije pridavao važnost i bio je nesvestan tuge koja Ukrajinom zavlada tog datuma.
Ali pozivanje na žalosne datume u ukrajinskom kalendaru je opasan posao. Ukrajina ih ima puno, a zahvaljujući naporima “istoričara” Vladimira Vjatroviča svake godine ih je sve više. Na kraju ispada da bi se Zelenski, kako sigurno ne bi nikoga uvredio, morao u potpunosti odreći pobede i predsedničke funkcije.
Ali naravno, to je samo izgovor i razlog kašnjenja uopšte nije u “pogrešnim datumima”.
Nekoliko dana pre drugog kruga izbora Zelenski je dao intervju za kanal RBC Ukrajina. Na pitanje novinara o mogućnosti raspuštanja parlamenta i prevremenim izborima, bez čekanja da saziv završi redovni mandat, Zelenski je odgovorio: “Bojim se da neću imati vremena. Neću prekršiti zakon. Ako već imamo rok od šest meseci do sledećih izbora, a imam pravo da raspustim parlament, shvaćate da je to korisno za nas.”
Zaista je isplativo. U Ukrajini se takve prilike ukazuju jednom u svakih pet godina. To je otprilike isto kao i 2014. godine, kada se nakon bega Janukoviča čitav politički sistem urušio za nekoliko dana, a zastupnici su počeli da “menjaju zastave” i priklanjaju se organizatorima državnog udara.
[adsenseyu4]
Postoji i analogija za nešto slično u vojnim poslovima i izrazu “za leđima neprijatelja koji se povlači”. To znači kontinuirano traganje i ne dozvoljavati neprijatelju da stekne bilo kakvo uporište.
Zelenski je pobedio na izborima, i to nokautom, ali još nije okusio pobedu. Do parlamentarnih izbora je još pola godine u kojoj se stranke mogu okupiti i pokušati da spreče Zelenskog da u parlamentu formira većinu.
S druge strane, zadatak Zelenskog je obrnut i on mora da održi izbore što je pre moguće. U čitavom ovom cirkusu se govori o svemu. Zastupnici računaju na pregovore sa Zelenskim zbog njegovog obećanja da neće raspustiti parlament, pogotovo jer rokovi propisani zakonom omogućuju Zelenskom da to učini do 30. maja.
Međutim, zastupnici pokušavaju da se izbore ne samo za sebe, nego i za Porošenka i sistem koji je uspostavio demokratski predsednik, kog tako vešto iskorišćavaju. Porošenko je nedavno otpustio načelnika svoje službe bezbednosti, a javna tajna je da je on bio zadužen za sve, uključujući čuvanje predsedničkog trezora, samo ne za zaštitu predsednika. Dakle, svaki dan više u kancelariji omogućava Porošenku da stvari stavi u red i da sakrije sve što su on i saradnici učinili. Usput, upravo ovih dana je pokrenuta istraga protiv Porošenka, koji je još uvek predsednik zemlje, tako da je za njega najgori scenario da u ovom trenutku u “njegovu” fotelju sedne “sluga naroda” Vladimir Zelenski.
Usput, nisu svi stranački lideri došli da razgovaraju sa Zelenskim.
“Nisam išao na sastanak sa Zelenskim gde se raspravljalo o pitanju inauguracije. Vladimir će hteti da se sastane i da se posavetuje, on zna moj telefon” , izjavio je vođa Radikalne stranke Ukrajine Oleg Ljaško.
Prema njegovim rečima, “nije datum taj koji je važan, nego kako će Zelenski obaviti tri glavna zadatka: uspostavljanje mira, obnova ekonomije i iskorenijivanje siromaštva među Ukrajincima”. Naravno, svi ti zadaci traže težak i mukotrpan rad u društvu predanih i poštenih ljudi, a u Ukrajini je takvih malo.
Za takvu uvredu postoji nekoliko razloga. Prvo, poslednjih godina se Ljaško pridružio pro-predsedničkoj većini. U tom smislu Ljaškova poruka izgleda kao otrovni pozdrav od strane Porošenka, tako da konačno shvati da život nisu samo med i mleko.
Drugo, sukob između Ljaška i Zelenskog traje od 2016. godine, kada se vođa ukrajinskih radikala uvredio na jednu od šala iz televizijske komedije u kojoj je glumio Zelenski, da je komičara nazvao izrodom. Budući predsednik mu je tada odgovorio “da Ljaško ima đavolji znak na čelu”. Uopšteno, vođa Radikalne stranke i novi predsednik će imati tema za razgovor.
Ali, ispostavilo se da zastupnici ne otežu samo zbog Zelenskog. Oligarh Igor Kolomojski je u intervjuu za BIHUS izjavio kako će se vratiti u Ukrajinu tek nakon inauguracije novog predsednika.
“Čekam zvaničnu objavu i znak. Oni će reći da se vratio Porošenko, a ne Zelenski”, rekao je Kolomojski.
Očigledno i drugi koji su pobegli od Porošenka čekaju isto, poput korumpiranog oligarha, prvog koji ne samo da je govorio o Porošenkovoj korupciji, nego je objavio gomilu audio zapisa s dokazima.
Danas je Zelenski, iako mu treba malo da postane predsednik, još uvek “mali čovek”, baš kao fiktivni lik iz njegove komedije. Čak i za vreme izbora su za njega rekli da ne poznaje ukrajinsku politiku.
Međutim, upravo je taj mali čovek čudesno isprepleo konce ukrajinske politike. Niko ne sumnja da će nakon trenutnog majskog zatišja izbiti oluja, jer će dužnost predsednika preuzeti čovek koji kao da je namerno u proteklih 15 godina dao sve od sebe da ništa ne shvata ozbiljno.
(logicno.com)
