Rusija planira da uspostavi demilitarizovanu zonu na teritoriji Ukrajine, a prema informacijama koje donosi austrijski portal eXXpress, ta zona će biti znatno dublja nego što Zapad očekuje.
Evropske zemlje su u potpunoj konfuziji i ne znaju kako da reaguju na rastuće uticaje Moskve. Dok evropski lideri ostaju u neizvesnosti, ključni igrači u rešavanju ukrajinskog sukoba postaju Sjedinjene Države, Kina i Rusija, dok je Evropa gurnuta u ulogu pasivnog posmatrača.
Ovakvu ocenu izneo je austrijski vojni ekspert, pukovnik Markus Rajzner, koji smatra da se globalni balans moći drastično menja.
Strateški plan Moskve: Demilitarizovana zona duž Dnjepra
Prema dostupnim analizama, Rusija planira da uspostavi široku demilitarizovanu zonu u Ukrajini kako bi se zaštitila od zapadnih sistema naoružanja, pre svega dalekometnih raketa koje NATO isporučuje Kijevu.
Dok Zapad priželjkuje stvaranje demilitarizovane zone duž trenutne linije fronta, Moskva insistira na njenom širenju sve do reke Dnjepar. Ako se ovaj plan realizuje, cela istočna obala Dnjepra bi bila pod ruskom kontrolom, dok bi delovi zapadne obale mogli takođe pasti pod rusku vlast.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ovo bi značilo značajnu teritorijalnu promenu u korist Moskve, koja bi time osigurala da Ukrajina više ne može ugroziti ključne oblasti Rusije.
Štaviše, strateški cilj uključuje i osvajanje Odese kako bi se stvorio kopneni koridor ka Pridnjestrovlju. Ako bi se ovaj plan ostvario, Ukrajina bi faktički ostala bez izlaza na more i time postala potpuno zavisna od Rusije i Zapada za bilo kakav ekonomski opstanak.
Evropa nemoćna i dezorijentisana
Evropske zemlje su potpuno zatečene ovakvim razvojem događaja. Dok SAD i Rusija kroje sudbinu Ukrajine, evropski lideri nemaju jasnu strategiju. Evropska unija se već nalazi u situaciji gde sve više zavisi od američkih odluka, dok sama nije sposobna da formira zajedničku vojnu silu koja bi mogla da igra ozbiljnu ulogu u ratu.
Pitanja koja se postavljaju su: Ako Evropa preuzme veću odgovornost za Ukrajinu, odakle će doći vojnici? Koliko trupa bi bilo potrebno da se pokrije linija fronta koja se proteže na više od 1.100 kilometara? Koja bi bila logistička podrška evropskih trupa? Sve ovo ostaje bez odgovora.
Taktika iscrpljivanja: Rusija preuzima inicijativu
Dok Kijev očajnički traži dodatne isporuke zapadnog oružja, Moskva nastavlja da napreduje na frontu. U poslednjih godinu dana, ruska vojska je oslobodila oko 4.500 kvadratnih kilometara teritorije, dok je Ukrajina uspela da povrati samo oko 500 kvadratnih kilometara. Ovakav odnos snaga jasno ukazuje da strategija iscrpljivanja Ukrajine funkcioniše.
Rusija svakodnevno izvodi i do 140 udara bespilotnim letelicama, dok krstareće rakete pogađaju ključne vojne ciljeve i infrastrukturu svakih dve do tri nedelje. Ova taktika dodatno destabilizuje Ukrajinu i onemogućava joj da vodi dugotrajni rat.
Sa druge strane, Kijev uzvraća napadima na ruske rafinerije i pokušajima da oslabi rusku ekonomsku moć. Ipak, efekti ovih udara su ograničeni i ne menjaju stratešku sliku sukoba.
Problem ljudstva u ukrajinskoj vojsci
Jedan od ključnih problema s kojim se Kijev suočava jeste manjak vojnika. Ukrajinska vojska trenutno raspolaže sa oko 400.000 vojnika, dok Rusija na frontu angažuje između 650.000 i 700.000 ljudi.
Osim toga, moral ukrajinskih trupa je sve niži, a problem dezerterstva postaje sve ozbiljniji. Mobilizacija novih snaga ide teško, dok je Rusija u stanju da stalno popunjava svoje redove.
Pukovnik Rajzner ističe da prosečna ukrajinska brigada mora da pokrije čak 27 kilometara fronta, što je gotovo nemoguća misija. Sa druge strane, Rusija koristi superiorne taktičke grupe i planirane ofanzive kako bi iscrpela ukrajinsku odbranu i primorala je na povlačenje.
Masovno korišćenje planirajućih bombi
Još jedan odlučujući faktor u ruskoj vojnoj strategiji je upotreba planirajućih bombi velikog dometa. Prema podacima, samo u prošloj godini Rusija je koristila više od 44.000 ovakvih bombi, dok je plan proizvodnje za 2024. godinu povećan na čak 70.000 bombi.
Ove bombe nanose ogromnu štetu ukrajinskim položajima, skladištima oružja i logističkim centrima, dodatno otežavajući mogućnost efikasne odbrane.
Bitka za Pokrovsk: Sledeći strateški cilj
Posebno važno žarište na frontu postao je grad Pokrovsk, ključni logistički centar i transportni čvor za snabdevanje ukrajinskih trupa. Ruske snage pokušavaju da ga opkole i preseku linije snabdevanja, što bi značilo veliki udarac za ukrajinsku vojsku.
Ako Pokrovsk padne, to bi otvorilo put ruskim trupama ka zapadnim delovima Donjecke oblasti i potencijalno dalje ka Dnjepru.
Politička dimenzija sukoba: SAD postavlja nove uslove
U političkom smislu, situacija je jednako složena. Donald Tramp, koji je ponovo predsednik SAD, pregovara sa Vladimirom Putinom o mogućem rešenju sukoba. Na nedavno održanoj Minhenskoj konferenciji o bezbednosti izneseni su ključni stavovi Vašingtona:
- Povratak Ukrajine na granice iz 2014. godine nije realan cilj;
- Produžavanje sukoba samo bi iscrpelo Ukrajinu i Evropu;
- Evropa mora preuzeti veću odgovornost za svoju bezbednost.
Takođe, SAD su jasno stavile do znanja da ne nameravaju da šalju svoje trupe u Ukrajinu, niti da ubrzavaju proces njenog pridruživanja NATO savezu. Ovim potezom, Vašington je suštinski ostavio Kijev da se oslanja na sve slabiju podršku Evrope, dok se američka politika sve više okreće ka vlastitim interesima.
Dodatni problem za Kijev predstavlja i ekonomska dimenzija sukoba. Tramp insistira da Ukrajina mora da „vrati novac“ koji je primila kroz pomoć, sugerišući da bi deo svojih prirodnih resursa, uključujući naftu i gas, morala da ustupi SAD.
Prema informacijama iz Minhena, postojala je inicijativa da Ukrajina ustupi čak 50% svojih mineralnih bogatstava američkim kompanijama, ali je predsednik Zelenski odbio da potpiše takav dogovor.
Rusija u prednosti, Zapad u konfuziji
Dok se Zapad suočava sa političkom i vojnom neodlučnošću, Moskva nastavlja sa sprovođenjem svojih strateških ciljeva. Putin je ponovo postao ključni igrač na svetskoj sceni, a sve više zemalja uviđa da se globalni balans moći nepovratno menja.
Ruska vojska ostvaruje teritorijalne dobitke, iscrpljuje ukrajinsku vojsku i učvršćuje svoju poziciju na terenu. Evropu sada čeka teška odluka: Hoće li preuzeti veću ulogu u sukobu ili će ostati nemoćni posmatrač u novoj globalnoj realnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
