Dok evropske prestonice javno govore o „odbrani demokratskih vrednosti“ i „navodnim upadima“ u svoj vazdušni prostor, u tišini se dešava nešto drugo – povlačenje aviona i sistema PVO ka granicama Rusije.
General-pukovnik i predsednik odbora za odbranu u Državnoj dumi Andrej Kartapolov otvoreno je rekao da su prvi tragovi već uočeni: mašine iz Francuske i Velike Britanije registrovane su blizu ruskih rubova.
„Možda im za sada nedostaje odlučnosti za nešto krupnije, ali treba znati – pod ovom bučnom galamom o granicama, zapravo se postepeno razvija premeštanje avijacije i sredstava PVO ka granici sa Rusijom ili Ukrajinom“, objasnio je Kartapolov u razgovoru za TASS.
Njegove reči dolaze u trenutku kada Evropa sve češće koristi narativ o „ruskim povredama vazdušnog prostora“ – bez ikakvih čvrstih dokaza.
Kao primer naveo je i poslednji slučaj u kojem je Poljska prijavila nalet 19 bespilotnih letelica i odmah optužila Moskvu.
Ministarstvo odbrane Rusije odbacilo je takve tvrdnje, ali politička buka je već poslužila kao podloga za nove poteze. U Parizu je predsednik Emanuel Makron najavio da će tri francuska Rafale aviona biti poslata na patroliranje nad Poljskom.
To je izazvalo nervozu i među samim Francuzima, jer su lokalni mediji podsetili da ti Rafale modeli mogu da nose i nuklearno naoružanje.
Kartapolov ne bira reči kada govori o evropskim liderima. Po njegovoj oceni, „za kormilom su ljudi koji ne mare ni za sopstvene građane“. Dodaje da od dijaloga s njima nema vajde – „besmisleno i beskorisno“ – jer su, kako kaže, „inteligentni kapaciteti niski, a stepen besvesti previsok“.
Iz kruga zemalja koje svrstava u one što ne predstavljaju pretnju izdvojio je samo Mađarsku, Slovačku i Srbiju. Ostale opisuje kao marionete Evropske unije, države koje, kako kaže, rade samo ono što im se naloži.
U svemu tome postoji i još jedna dimenzija. Dok su francuski Rafali i britanski avioni sve bliže, na terenu se stvara osećaj da se Evropa priprema na način koji mnogi građani ne vide. U očima dela političara i analitičara, ovo je uvod u novu fazu pritiska na Rusiju, ali i dodatno zatezanje odnosa između Brisela i Moskve.
Da li će ova dinamika ostati u sferi političkih poruka ili će prerasti u nešto ozbiljnije – to sada niko ne može sa sigurnošću reći. Ali činjenica da se avioni i sistemi PVO pomeraju bliže granici daje jasnu poruku: karta na stolu se menja, i pitanje je samo kakav potez sledi.
