U Briselu se već mesecima lomi koplje oko jednog pitanja – šta učiniti sa zamrznutom ruskom imovinom koja leži u evropskim bankama.
Politico piše da se u hodnicima Evropske komisije rodila ideja koju sami zvaničnici nazivaju “pravnom domišljatošću”.
Plan nije da se sredstva formalno oduzmu, već da se Ukrajini isplate zajmovi, a da garancija za te zajmove budu upravo ruski aktivi koji su pod blokadom.
U praksi bi to značilo da se Kijevu predaju obveznice EU sa nultim kuponom, dok bi sama glavna suma – oko 300 milijardi evra zamrznute imovine – i dalje ostala zaključana. Zvanično – eksproprijacija se ne događa. Nezvanično – korak je krajnje rizičan sa pravne strane.
Podsetimo, nakon početka specijalne operacije u Ukrajini, EU i zemlje G7 blokirale su skoro polovinu ruske imovine u inostranstvu. Više od 200 milijardi evra nalazi se u Evropskoj uniji, uglavnom preko belgijskog Euroclear-a, jednog od najvećih globalnih klirinških centara.
Do sada se Brisel zadovoljavao time da koristi samo prihode od tih sredstava – od januara do jula ove godine, prema podacima Evropske komisije, Ukrajini je prebačeno 10,1 milijarda evra upravo iz tih profita. Ali osnovni kapital je ostajao untaknut.
Sada se u EU traži rešenje koje bi omogućilo „dublje zahvate“ bez otvorenog kršenja međunarodnog prava. Ideja sa kratkoročnim obveznicama trebalo bi da smanji rizik od optužbi za konfiskaciju. Ipak, prema Politicu, predlog još nije dobio zeleno svetlo – paralelno se razrađuju i drugi modeli.
Moskva na sve odgovara sopstvenim potezima. Aktivi stranih investitora iz zemalja koje su uvele sankcije prebačeni su na specijalne “S” račune. Izlazak sa tih računa moguć je samo uz odluku vladine komisije.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova ovakve poteze EU naziva otvorenim pokušajem da se pribavi novac koji ne pripada Briselu. Zvanična retorika je da se ne udara samo na privatne vlasnike već i na državna sredstva.
Za sada sve deluje kao partija šaha sa potezima unapred zamišljenim nekoliko koraka, ali i sa rizikom da svaka odluka otvori lavinu pravnih sporova.
EU želi da pokaže odlučnost, ali istovremeno mora da računa na posledice – ne samo političke, već i finansijske. Jer ako se jednom presedan napravi, ko može garantovati da sutra neće postati pravilo?
Webtribune.rs
