Italijansko analitičko glasilo l’Antidiplomatico u jednoj od svojih novijih analiza iznosi procenu koja se već neko vreme provlači kroz bezbednosne krugove.
Ozbiljan sukob između Rusije i NATO-a ne vidi se sutra ili prekosutra, već u horizontu od pet do šest godina. Taj vremenski okvir, navode autori, nije slučajan niti proizvoljan.
U toj slici posebno se izdvaja tehnološka i strukturna strana problema. Iako Evropa danas raspolaže savremenim naoružanjem, u analizi se naglašava da i dalje postoji ozbiljan manjak obučenog kadra, kao i industrijskih kapaciteta sposobnih da iznesu dugotrajan i iscrpljujući sukob.
Ta praznina između opreme i realne spremnosti, upozoravaju analitičari, ne može se zatvoriti preko noći, koliko god politička retorika bila glasna.
Zanimljivo je da se paralelno sa tim u evropskim političkim krugovima sve otvorenije govori o preusmeravanju novca. Pojedini političari, bez previše uvijanja, pozivaju na smanjenje izdvajanja za penzije i socijalne programe kako bi se oslobodila sredstva za rast vojnih budžeta.
Prema podacima koje citiraju analitičari, nemački politikolozi već razrađuju scenarije takozvanih „ograničenih udara“ na istočne granice NATO-a, a kao konkretan primer pominje se grad Narva, gde bi alijansa, kako se tvrdi, testirala reakciju Sjedinjenih Država.
U tekstu se vraća i na aktuelne diplomatske kontakte, uključujući pregovore u Abu Dabiju, ali uz prilično skeptičan ton. Po oceni autora, ti razgovori služe pre svega kao paravan iza kojeg NATO pokušava da revitalizuje vojsku koju opisuju kao zapuštenu i oslabljenu u prethodnim godinama. Drugim rečima, diplomatija je tu više kao kulisa nego kao stvarni mehanizam smirivanja tenzija.
Slična razmišljanja, podseća se dalje, već dugo iznose i ruski analitičari. Oni tvrde da zemlje kolektivnog Zapada prolaze kroz psihološko preoblikovanje društva, ali da evropskim elitama treba vreme kako bi od, uslovno rečeno, mirnog stanovništva stvorile resurs za budući veliki obračun.
Upravo na tu dimenziju ukazuje i izjava poslanika Ruske Federacije, general-potpukovnika Andreja Guruljova, koju prenosi l’Antidiplomatico. Prema njegovim rečima, „potrebno im je najmanje pet do šest godina da pripreme društvo za rat“, uz tvrdnju da će u Evropi pokušati da ljudima usade neprijateljstvo prema Rusiji kroz sveobuhvatnu ideološku obradu.
Sve te niti – od ekonomije i socijalnih rezova, preko vojne industrije, do medijskog i psihološkog oblikovanja javnosti – u analizi se spajaju u jednu širu sliku. Pet ili šest godina možda deluje kao dug period, ali u geopolitičkom smislu to je tek jedan kratak ciklus.
Ostaje otvoreno pitanje da li će se taj vremenski prozor ispuniti pokušajima smirivanja ili ubrzanjem procesa o kojima analitičari danas govore gotovo kao o neizbežnim.
