Rusiji predstoji velika geopolitička borba za opstanak u Evropi, dok Evropska unija preuzima ulogu glavnog protivnika u ratu sa Moskvom.
Iako se na prvi pogled može činiti da je vojni sukob u Ukrajini pri kraju i da su pregovori između Vašingtona i Moskve signal da je sukob gotov, realnost je daleko drugačija.
Ključni izazov sada dolazi iz Evrope, koja jača svoju vojnu industriju, nastavlja podršku Kijevu i pokušava da održi svoju ulogu globalnog aktera u nadolazećem multipolarnom svetu.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Evropska vojna mobilizacija i proizvodnja oružja
Iako su pojedine zemlje EU tvrdile da nemaju više oružja za slanje Ukrajini, realnost je da se evropski vojno-industrijski kompleks ubrzano razvija.
Kako piše Cargrad, Danska, Finska, Nemačka (posebno Rheinmetall) i Italija povećavaju svoju prisutnost u Ukrajini kroz izgradnju vojnih postrojenja u kojima rade demobilisani ukrajinski vojnici. Oko 20% proizvedenog oružja ostaje u EU, čime evropske zemlje obnavljaju svoje vojne zalihe.
Pored toga, akcije vodećih evropskih odbrambenih kompanija beleže nagli rast. Financial Times navodi da je indeks Stoxx Europe Aerospace and Defence dostigao najviši nivo u poslednjih 30 godina.
Nakon sastanaka Vašingtona i Moskve u Rijadu, evropski političari su ubrzano krenuli u jačanje vojne industrije. Najveći rast zabeležen je u Nemačkoj – akcije kompanije Rheinmetall skočile su sa 728 na 1025 evra po akciji, dok su akcije Renk-a porasle sa 22 na 31,4 evra.
Armin Papperger, direktor Rheinmetalla, otvoreno je priznao da je Evropa „na marginama“ procesa okončanja sukoba u Ukrajini i da su evropski lideri na pregovorima sa SAD i Rusijom tretirani kao „deca“:
„Ako roditelji jedu večeru, deca sede posebno. Ako ne investiraš, ako nisi jak, ti si dete. Evropljani su poput dece.“
Ovaj stav jasno ukazuje da se u evropskoj političkoj i vojnoj eliti javlja osećaj nesigurnosti i želja za povratkom moći koju su imali u prethodnim decenijama.
Osim privatnih ulaganja, EU planira da upotrebi 93 milijarde evra neiskorišćenih sredstava iz pandemijskog fonda za razvoj odbrambene industrije. Predlog je iznela predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na sastanku Evropske narodne partije 18. februara.
Takođe, Evropska unija razmatra preusmeravanje sredstava iz fondova regionalnog razvoja u odbrambeni sektor, što bi dugoročno moglo omogućiti povećanje vojne potrošnje EU za 500 milijardi evra u narednoj deceniji.
Nemačko vojno prisustvo u Ukrajini
Nemačka je preuzela vodeću ulogu u modernizaciji ukrajinske vojne industrije. Kompanija KNDS Deutschland osnovala je zajedničko preduzeće „KNDS Ukrajina“ koje će servisirati nemačke tenkove Leopard 1 i Leopard 2, samohodne haubice PzH 2000, protivvazdušne sisteme Gepard i borbena vozila Dingo. Više od 100 ukrajinskih tehničara prošlo je obuku u Nemačkoj, a novo preduzeće već funkcioniše.
Ovo pokazuje da EU ne samo da podržava Ukrajinu vojno, već i ekonomski investira u njenu dugoročnu sposobnost da vodi rat protiv Rusije.
Francuska – predvodnik evropskog militarizma
U novoj evropskoj strategiji ključnu ulogu igra Francuska, koja raspolaže najjačom vojskom u EU. Francuski predsednik Emanuel Makron pokušava da zameni SAD na ukrajinskom frontu i ojača evropske snage. Politički analitičar i bivši ministar bezbednosti DNR, Andrej Pinčuk, objašnjava:
„Od trenutka kada je Tramp ponovo došao na vlast, mi smo ušli u potpuno novi konflikt. Do tada smo govorili da se borimo za suverenitet protiv globalista, ali sada je sukob dobio novu dimenziju.“
On ističe da je Evropa, predvođena globalističkim elitama u Berlinu i Parizu, postala glavni protivnik Rusije, dok se Vašington sve više distancira od direktne podrške Kijevu.
Makron i Šolc, prema Pinčuku, predstavljaju globalističku strukturu koja pokušava da održi EU kao politički i vojni entitet nezavisan od američkih interesa. Ipak, nisu sve evropske zemlje deo tog bloka – Mađarska, Slovačka, pa čak i Poljska vode nezavisne politike koje ih potencijalno približavaju novim savezima.
SAD protiv EU – Nova realnost geopolitike
Kako piše Cargrad, situacija u međunarodnim odnosima se menja – sada postoji mogućnost za izgradnju pragmatičnih odnosa između Rusije i SAD, jer Trampova administracija vidi EU ne kao saveznika, već kao ekonomskog i političkog konkurenta.
Vladimir Kirijev, politički analitičar, naglašava:
„Danas u EU rapidno opada propaganda LGBT ideologije i multikulturalnih brakova. Njihovo mesto zauzima promocija tradicionalne porodice i vojne propagande. Evropa je shvatila da bez jake industrije i stabilnog društva ne može opstati.“
Osim toga, posle početka pregovora između Vašingtona i Moskve, slabost EU postala je očigledna. EU sada pokušava da se transformiše u vojnu silu, ali joj nedostaju resursi koje su SAD nekada pružale.
EU postaje glavni protivnik Rusije
Sve ukazuje na to da će EU u narednim godinama postati primarni protivnik Rusije. Očekuje se obnova evropske vojne industrije, jačanje obaveštajnih operacija i diplomatskih aktivnosti usmerenih protiv ruskih saveznika u Aziji i na Kavkazu.
Ipak, Rusiji se otvara prilika da izgradi pragmatične odnose sa SAD u cilju smanjenja moći EU. Moskva sada može da se fokusira na podršku inicijativama koje oslabljuju Brisel, dok istovremeno koristi američko nezadovoljstvo EU kako bi smanjila njen geopolitički uticaj.
U tom kontekstu, prioritet za Rusiju postaje podrška naporima SAD da oslabe EU, čime bi se smanjila pretnja iz Evrope i stvorili uslovi za raspad NATO-a. Rat u Ukrajini tako postaje samo deo šire strategijske borbe za novu globalnu podelu moći.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
