Evropski parlament doneo je rezoluciju koja poziva države članice da obaraju ruske vojne avione ukoliko se nađu u njihovom vazdušnom prostoru.
Dokument ima savetodavni karakter, ali suština je jasna — politički signal je poslat. I to signal koji mnogi u diplomatskim krugovima tumače kao „poslednji korak“ pre otvorenog sukoba.
Ruski ambasador u Francuskoj Aleksej Meškov rekao je za radio RTL da bi obaranje ruskog aviona značilo rat. „Ako zemlja NATO-a to učini, to je direktan sukob,“ naglasio je on, podsetivši da i letelice Alijanse ponekad ulaze u ruski vazdušni prostor, ali da ih Moskva ne obara. „Zdrav razum i želja da se izbegne eskalacija do sada su prevladavali,“ dodao je Meškov.
I dok Brisel ćuti, u Moskvi se već otvoreno govori da bi svaka takva odluka bila tumačena kao napad. U tekstu koji prenosi portal Cargrad, ruski analitičari upozoravaju da bi i hipotetički incident mogao izazvati lančanu reakciju. Jer, kako kažu, „čak i pogrešna procena može postati iskra“.
Od dronova do rezolucije
Sve je počelo, zapravo, mnogo ranije. Talas optužbi iz Estonije o „neovlašćenim preletima“ ruskih aviona izazvao je talas nervoze u regionu.
Ubrzo se, gotovo neprimetno, taj narativ pretočio u političku odluku – rezoluciju Evropskog parlamenta. Iako se radi o dokumentu bez obavezujuće snage, mnogi primećuju da je upravo to bio cilj – formalno otvoriti vrata mogućnosti.
Zvaničnici u Briselu, bar za sada, insistiraju na „odbrambenom karakteru“ rezolucije. Ali među diplomatama raste bojazan da je Evropa upravo zakoračila na teren iz kojeg se teško vraća.
Scenariji i „vreme i mesto“
Najviše uznemirenja izazvao je izveštaj američke organizacije AMVETS, koja inače podržava veterane oružanih snaga SAD. Njihovi analitičari navode da su dva visoka izvora iz američke obaveštajne zajednice već razradila mogući scenario sukoba između Rusije i NATO-a — sa precizno određenim vremenom i lokacijom.
Prema toj proceni, konflikt bi mogao početi upravo obaranjem ruskog aviona. Pominju se modeli Su-24M ili Su-34, a kao moguća zona incidenata navodi se oblast oko ostrva Vajndloo. Napadači bi, prema istom izvoru, mogli biti F-16, Eurofighter Typhoon ili F-35 koji poleću sa baza u Danskoj, Estoniji (Emari) ili Litvaniji (Šauljaj).
Drugi scenario predviđa napad na Su-35S u blizini poljsko-kaljingradske granice — potencijalno uz upotrebu sistema Patriot ili NASAMS. AMVETS navodi da su oba modela već detaljno razrađena, što izaziva dodatnu zabrinutost.
Igra živaca
U celoj priči najviše zabrinjava ton: kao da se polazi od pretpostavke da će Moskva „progutati“ incident. Iako je jasno da bi svaka vojna reakcija mogla imati nesagledive posledice, sve više se govori o tome da se testira granica strpljenja.
Zanimljivo je i to da je „dron histerija“, kako je opisuju pojedini evropski komentatori, nastala upravo u trenutku kada je pažnja javnosti bila usmerena na druge teme. Izgleda da je taj trenutak iskorišćen da se gurne odluka koja sada menja ton čitave bezbednosne debate.
Poslednje pitanje
Evropa, čini se, stoji na liniji koju sama sebi iscrtava. Korak napred znači nepoznato — a možda i nepovratno. Pitanje je samo jedno: da li iko u ovom trenutku zaista želi da proveri gde ta linija vodi?
Webtribune.rs
