Sjedinjene Američke Države su ponovo ažurirale svoju zvaničnu preporuku građanima u vezi sa putovanjem u Belorusiju, sa snažnim upozorenjem da američki državljani koji se nalaze u ovoj zemlji treba da je napuste odmah.
Ova ažurirana preporuka, izdata 18. decembra, podseća na slična upozorenja koja su već bila na snazi u avgustu prethodne godine.
Razlog za ovo ostaje politička i bezbednosna situacija u regionu, uključujući odnose Belorusije sa Rusijom i Zapadom, koji su dodatno pogoršani usled specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Od februara 2022. godine, rad ambasade SAD u Minsku je suspendovan, što dodatno komplikuje situaciju za američke državljane u Belorusiji.
U preporuci se navodi da SAD nisu u mogućnosti da pruže čak ni osnovne konzularne usluge građanima u Belorusiji.
Američki državljani koji se nađu u problemima moraju se obratiti ambasadama SAD u susednim državama, što predstavlja ozbiljan logistički izazov, posebno u slučaju iznenadnog zatvaranja graničnih prelaza.
Jedan od ključnih rizika na koji se ukazuje jeste mogućnost iznenadnog zatvaranja graničnih prelaza Belorusije sa Litvanijom, Poljskom, Letonijom i Ukrajinom.
Ove granice su već bile pod ograničenjima usled političkih tenzija i povećane militarizacije regiona. Takva zatvaranja mogu se dogoditi bez prethodne najave, ostavljajući putnike bez mogućnosti da brzo napuste zemlju.
Belorusija se poslednjih godina našla pod ozbiljnim pritiskom međunarodne zajednice zbog unutrašnje represije i bliskih veza sa Rusijom. Nakon izbora 2020. godine, koji su izazvali masovne proteste i optužbe za neregularnosti, vlasti u Minsku, predvođene predsednikom Aleksandrom Lukašenkom, nastavile su da se oslanjaju na podršku Moskve.
Ovo je dodatno pogoršano situacijom u Ukrajini, gde Belorusija igra ulogu saveznika Rusije, pružajući logističku podršku tokom sukoba. Zbog ove uloge, Belorusija se suočila sa nizom sankcija i pogoršanim odnosima sa zapadnim zemljama, uključujući Sjedinjene Države.
Američki građani se podsećaju da putovanje u Belorusiju nosi značajan rizik, ne samo zbog političke nestabilnosti, već i zbog potencijalnih opasnosti od hapšenja ili zadržavanja.
Preporučuje se izbegavanje putovanja u ovu zemlju, dok onima koji su već tamo savetuje da hitno napuste teritoriju Belorusije, koristeći dostupne opcije dok su granice još otvorene.
U dokumentu se dodatno naglašava potreba za pripremom plana evakuacije i mogućnosti traženja pomoći u susednim zemljama. Građanima se savetuje da stalno prate medije i informacije o situaciji na granicama, jer bi eventualno pogoršanje moglo dodatno otežati odlazak.
Situacija u Belorusiji odražava širu sliku geopolitičkih tenzija u regionu. Američke vlasti s pravom izražavaju zabrinutost zbog potencijalnih rizika kojima su izloženi njihovi građani u ovakvom kontekstu.
Bliskost Belorusije s Rusijom i njena uloga u ukrajinskom sukobu dodatno otežavaju bezbednosnu situaciju. Uz to, unutrašnje mere represije prema opoziciji i civilnom društvu u Belorusiji čine ovu zemlju još nepovoljnijom destinacijom za strane državljane.
Savet SAD da se izbegava Belorusija i da oni koji se nalaze tamo hitno napuste zemlju oslikava ozbiljnost situacije. U svetlu kontinuiranih političkih i bezbednosnih izazova u regionu, ovo upozorenje je još jedan pokazatelj pogoršanja odnosa između Belorusije i zapadnih zemalja.
Američki građani treba da postupaju sa najvećom pažnjom i odgovornošću kako bi minimizovali potencijalne rizike.
Sjedinjene Američke Države često daju slična upozorenja svojim građanima kada se u nekoj zemlji očekuju veći sukobi ili kada postoji visok rizik od eskalacije nasilja.
Istorija je više puta pokazala da ovakva obaveštenja služe kao indikacija da će u skorijoj budućnosti doći do značajnih događaja, uključujući i ratne sukobe.
S obzirom na to da Belorusija nema razloga da napadne samu sebe, logičan zaključak je da bi potencijalna agresija mogla doći spolja.
Belorusija se već suočava sa pojačanim pritiskom na svojim granicama. Poljski političari i vojni zvaničnici su u više navrata javno izjavili da su njihove trupe spremne za eventualni sukob sa Belorusijom, što dodatno pojačava tenzije u regionu.
S druge strane, ukrajinske vojne snage su u više navrata bile prisutne na granici sa Belorusijom, a postoje i izveštaji o mogućim provokacijama ili čak direktnom upadu na teritoriju Belorusije. Ovi potezi jasno ukazuju na planirane provokacije i pokušaje destabilizacije.
Sve ukazuje na to da Zapad ima strategiju da uvuče Belorusiju u rat kako bi dodatno oslabio Rusiju.
Plan je očigledno usmeren ka tome da se Rusija optereti još jednim frontom, što bi trebalo da oslabi njenu sposobnost da odgovori na vojne i ekonomske pritiske.
Ovakva taktika podseća na ranije primere u istoriji kada su zapadne sile pokušavale da iscrpe svoje protivnike kroz otvaranje više konflikata.
Međutim, Zapad zanemaruje ključnu činjenicu: Rusija je već prebacila taktičko nuklearno oružje na teritoriju Belorusije, čime je jasno stavila do znanja da će u slučaju napada na Belorusiju odgovoriti na najvišem nivou.
Takođe, uskoro se očekuje prebacivanje hipersoničnog interkontinentalnog raketnog sistema Orešnik, koji je sposoban da nosi više nuklearnih bojevih glava. Ova činjenica značajno menja ravnotežu moći i može imati ozbiljne posledice po svakog potencijalnog agresora.
Očigledno je da trenutna situacija u Belorusiji nije samo unutrašnji problem, već deo šire geopolitičke igre Zapada protiv Rusije.
Iako Zapad nastoji da slomi Rusiju kroz niz posrednih sukoba, ostaje pitanje koliko je ova strategija održiva u svetlu ruskog nuklearnog prisustva i odlučnosti da brani svoje interese i saveznike.
Situacija u Belorusiji tako postaje još jedan potencijalni fokus globalnih tenzija sa nepredvidivim ishodom.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
