[adsenseyu2]
Događaji pod lažnom zastavom postaju normalna pojava u Americi i širom sveta, ali danas možemo uočiti očigledne šablone i znakove koji nam pomažu da prepoznamo operaciju pod lažnom zastavom.
Veliki procenat od ukupno 353 masovne pucnjave u 2015. godini su bile operacije pod lažnom zastavom.
U nekima od njih je bilo pravih žrtava dok u drugima nije, ali činjenica je da vlada stoji iza svih tih događaja. Te operacije u unapred osmišljene i ne predstavljaju nasumične pucnjave.
Predstavljamo vam 15 glavnih elemenata operacija pod lažnom zastavom, tako da možete da ih prepoznate ubuduće:
1. Vežba u isto vreme nedaleko od mesta dešavanja
Održavanje vežbe u isto vreme ili čak i na istom mestu je postalo nezamenljivi element operacija pod lažnom zastavom. Uzmite samo u obzir da je vlada planirala redovne vežbe u zgradi u kojoj je došlo do pucnjave u San Bernardinu i to svakog meseca.
Kao što je rekao kapetan Erik Mej, bivši obaveštajni oficir američke vojske:
„Najlakši način da sprovedete napad pod lažnom zastavom jeste da organizujete vojnu vežbu koja simulira napad koji želite da izvedete“.
U vreme napada 11. septembra, u blizini se održavalo čak 46 vežbi. Vojne vežbe su održavane i za vreme napada na Sendi Huk, Bostonskog maratona, napada na Pariz 2015. godine i mnogih drugih događaja.
[adsenseyu4]
Koja je svrha održavanja vežbe u isto vreme u okolini? Ovo su glavni ciljevi:
Uklanjanje ključnog osoblja koje bi se u suprotnom našlo na licu mesta i istraživalo slučaj
Zbunjivanje ostalog osoblja koje će drugačije tretirati događaj ako pomisli da je u pitanju vežba
Usporavanje, smanjivanje ili čak eliminisanje efektivnog odgovora, naročito od strane policije
Zbunjivanje svedoka, medija i javnosti
Stvaranje dobrog alibija za smanjenu spremnost bezbednosti da odgovori na napad
2. Predznanje
Još jedan znak da je pucnjava u stvari operacija pod lažnom zastavom jeste dokaz o tome da je neko znao za događaj pre samog događaja. Ovakvi dokazi su pronađeni u svim skorijim većim i čuvenijim napadima.
Postojalo je predznanje i da će Perl Harbor biti napadnut 1941. godine. Postojalo je predznanje o napadima 11. septembra, što dokazuje činjenica da je BBC naveo da je sedma zgrada Svetskog trgovinskog centra pala i pre nego što je zaista pala. Slično je i sa ostalim ovakvim događajima.
3. Svedoci daju protivrečne izjave
Operaciju pod lažnom zastavom možete prepoznati po protivrečnim izjavama svedoka. Ovaj element je bio prisutan kod ispitivanja svedoka pucnjave u Sendi Huku i San Bernardinu, pri čemu je jedan svedok video tim terorista, dok je drugi video samo jednog ili dvoje kao po zvaničnoj priči.
Vatrogasci su nakon napada 11. septembra naveli da je u zgradi bila bomba, što protivreči zvaničnoj priči po kojoj su se avioni zaleteli u Kule bliznakinje.
4. Mejnstrim mediji brzo imenuju i demonizuju krivca
Da li ste se ikada pitali kako mejnstrim mediji uspevaju tako brzo da otkriju ime krivca? Da li ste se zapitali kako vlasti tako brzo otkriju ko je mogao da počini zločin bez da obave detaljniju istragu, a opet ne mogu da spreče takve „terorističke“ napade?
Da li ste se pitali zašto je većina krivaca muslimanske veroispovesti? Ima li to veze sa činjenicom da cionističke vlasti i mejnstrim mediji žele da obeleže sve muslimane kao teroriste?
5. Krivac obično nije vojno obučen, ali puca neverovatno brzo i precizno
Vešti krivac predstavlja još jedan element operacije pod lažnom zastavom. Zar treba da poverujemo da mršavi mladi momci bez ikakve vojne obuke mogu da dođu do skupe vojne opreme i da pucaju neverovatno brzo i precizno bez da ih težina te opreme usporava?
Da li treba da poverujemo da je mlada majka u San Bernardinu bila dovoljno vešta da ubije 14 ljudi i rani 17 sve vreme noseći teško naoružanje?
[adsenseyu1]
6. Krivac biva ubijen ili se ubije sam
U svakoj operaciji pod lažnom zastavom je od ekstremne važnosti da krivac ne može da progovori i da se brani nakon događaja. Najčešće se to izvodi tako što policija ubije krivca na mestu jer je ekstremno važno da on ne dobije priliku da posvedoči (setićete se ubistva Harvija Li Osvalda).
7. Krivac ostavlja poruku iza sebe
Čini se da je ostavljanje poruke nakon zločina zastarela stvar. Međutim, krivci iz nekog čudnog razloga ipak ostavljaju poruku nakon masovnih pucnjava. U ovoj poruci se obično daje objašnjenje za javnost o tome koji je bio motiv krivca.
Iako se poruka ne javlja kao element u svim operacijama, njeno prisustvo gotovo uvek ukazuje na operaciju pod lažnom zastavom.
8. Dokaz biva prigodno uništen
Namerno uništenje dokaza je još jedan klasičan element operacije pod lažnom zastavom. Tako su npr. ostaci urušenih kula Trgovinskog centra odmah poslati u Kinu, dok je škola u Sendi Huku uništena. Slično je i sa San Bernardinom, gde su novinari i komšije mogli slobodno da preturaju po kući počinioca zločina. Nije li to previše providno?
9. Ne postoji očigledni motiv za napad
Da li ste se ikada pitali zašto ne postoji očigledan motiv za masovnu pucnjavu? Zločini se obično rešavaju na osnovu motiva i prilike, ali mejnstrim mediji moraju da zavaraju trag jer bi se utvrdio pravi cilj operacije pod lažnom zastavom.
Navodi se da je u San Bernardinu majka jednogodišnjeg deteta bila dovoljno agresivna i psihotična da ubije 14 ljudi i rani 17, čak i po rizik da više nikada ne vidi svoje dete.
10. Momentalni pozivi iz kontrole oružja
Kontrola oružja očigledno predstavlja glavnu agendu iza napada pod lažnom zastavom pošto je razoružanim stanovništvom mnogo lakše manipulisati. Nekad se kontrola oružja sprovodi odmah nakon događaja dok su ljudi još uvek prilično potreseni.
11. Lažne žrtve i lažni svedoci
Iako je već napomenuto da u nekim operacijama pod lažnom zastavom ljudi zaista stradaju, postoje i događaji poput Sendi Huka gde niko zapravo nije umro i gde su iskorišćena lažna tela, lažna krv i lažne žrtve. Klasičan primer za to je da vlasti ne objave nijedan dokaz koji prikazuje telo žrtve.
Često se organizuju i grupe glumaca koji se predstavljaju kao svedoci događaja.
12. Žrtva je ubijena dva puta
Operacije pod lažnom zastavom dostižu granicu apsurdnosti u trenucima kada mediji navedu da je neka „žrtva“ ubijena dva puta! Tako je npr. navedeno da je Noa Pozner bio jedan od žrtava pucnjave u Sendi Huku, ali su mediji kasnije naveli da je on bio među stradalima u napadu Talibana u Pakistanu.
13. Porodice „žrtava“ pripadaju eliti ili imaju glumačko iskustvo
U mnogim operacijama pod lažnom zastavom se dešava da su porodice žrtava povezane sa elitom, kao npr. Džon Trentakosta, direktor lokalne banke u slučaju Sendi Huk. Isto tako treba navesti da Džin Rozen, Dejvid i Frensin Viler imaju glumačko iskustvo.
Izgleda da je vrlo važno pronaći aktere koji će uspeti da dočaraju operaciju pod lažnom zastavom kao da se ona zaista dogodila.
14. Porodice „žrtava“ ne pokazuju emocije
Činjenica je da ima glumaca u operacijama pod lažnom zastavom koji i nisu baš dobri u tome. Mnogi od njih ne pokazuju svoje emocije iako su u tragediji izgubili svoje dete ili nekog člana porodice. Činjenica je da ljudi različito reaguju na takve događaje, ali moraju pokazati bar neku emociju nakon tako traumatičnih događaja.
15. Porodice „žrtava“ dobijaju milione dolara od države
Interesantno je da porodice „žrtava“ dobijaju velike sume novca od vlade, a da i ne traže obeštećenje. Da li to predstavlja saosećanje vlade ili je pak u pitanju mito koji se daje glumcima da ćute?
Nadamo se da će vam ovih 15 elemenata pomoći da prepoznate buduće događaje pod lažnom zastavom i da nećete biti među uplašenima i lakovernima koji poveruju u sve što im mediji predstave.
Webtribune.rs
[adsenseyu2]
