Hemikalije imaju zadatak da potrošača navedu da što više pojede, tvrde stručnjaci. Retko ko može da odoli da ne pojede čips iz kesice koju otvori. Za to je zaslužna kombinacija hemikalija koju čini 35 odsto masti i 55 procenata ugljenih hidrata kojima organizam ne može da odoli.
Znaju proizvođači, pa ovu „magičnu formulu“ koriste ne samo kod čipsa, već i kod zamrznute pice, pomfrita i mnogo drugih jela.
Ogroman broj sokova na policama sastoji se od koncentrata voća, dakle od sirupa koji se samo razblaži vodom i već je gotov „prirodni sok“.
[adsenseyu1]
Sočni sveži sir i posebno kremasti namaz svoja svojstva duguju činjenici da se smesi mlečnog praha i vode doda štirak i potom ova čorba izloži azotu pod pritiskom koji prosto naduva „mlečni“ proizvod – tako se minimalnom količinom materijala napuni maksimalan broj pakovanja.
U osnovi kupac dobija zapravo gas umesto mlečnog proizvoda.
Ipak, kraljevi prevare su pekari – ni u jednom drugom produktu nema toliko različitih dodataka kao u pecivima, ali mnogi od njih ne stoje na deklaraciji koju potrošač može da vidi.
Ovde industrija koristi rupu u zakonu koji kaže da aditivi koji su u krajnjem proizvodu izgubili svoju funkciju ne moraju da se navedu – na ovaj način se više od trećine dodataka ne nađe na deklaraciji.
O tome koje i koliko medikamenata nesvesno unosimo svakodnevno, možda je bolje da i ne razmišljamo.
Mleko danas dobijamo od dopingovanih, a ne od srećnih krava.
Jedna muzara, koja je ranije davala osam litara mleka dnevno, danas daje i do 50 litara – zahvaljujući jakoj prehrani i medikamentima.
Takav trend ne ostaje bez posledica za životinje, upozoravaju već dugo veterinari, u vidu raznih bolesti i upala.
[adsenseyu1]
Studija visoke veterinarske škole u Hanoveru i Univerziteta u Lajpcigu pokazala je da jedan brojler u Nemačkoj dobija antibiotike tokom deset od svojih 39 dana života, dok se svinje za vreme 115-dnevnog uzgoja svaka četiri dana kljukaju nekim od antibiotika.
Kod teladi svaka treća životinja u proseku dobija godišnje ovaj tretman od tri dana.
Posledica je da su antibiotici koji su se decenijama koristili u borbi protiv bolesti kao što su zapaljenje pluća i tuberkuloza počeli sve više da zakazuju kod ljudi zbog stalne primene na životinjama.
Na ovaj način se neželjeno uzgajaju rezistentne bakterije, a medikamenti koji su spasavali živote gube delovanje.
Da li su bio proizvodi zaista zdraviji od konvencionalnih
Dirk Cimerman, ekspert u Grinpisu, objašnjava da su korisne biljke danas zavisne od hemijske industrije. Već samo seme je impregnirano pesticidima, za vreme žetve i skladištenja se biljke iznova obrađuju – što je po Cimermanu đavolji krug.
Pesticidi koji su do pre nekoliko godina odobreni, proveravani su samo da li su akutno otrovni, ali ne i da li dugoročno genetski štete ili imaju hormonska dejstva. Sistem nije konsekventno osmišljen do kraja, proziva Cimerman, a sporedna dejstva su suviše malo poznata.
Posle svega, da li se može verovati bar bio-proizvodima? Različite studije ukazuju da konvencionalne životne namirnice sadrže 100 do 500 puta više tragova pesticida nego bio-namirnice. Međutim, da li su ovi produkti zaista zdraviji od konvencionalnih, eksperti ni do danas nisu mogli sa sigurnošću da potvrde.
