Članak jednog američkog novinara objavljen u čikaškom listu:
“Zemlja Srbija je fenomen, to je zemlja koja se graniči sama sa sobom.
Gde žive najlepše žene, a natalitet opada.
Gde nezaposleni najviše rade, gde na najplodnijoj zemlji, žive ljudi koji gladuju.
[adsenseyu1]
Gde vozovi kasne po redu vožnje.
Gde svi igraju fudbal, a pobeđuju u vaterpolu, košarci i tenisu.
Gde svi žure na posao, a niko ne stiže na vreme.
Gde osmočasovno radno vreme traje dvanaest sati.
Gde je zdravstvo besplatno, a lečenje skupo.
Gde su novinari slobodni da napišu, šta god im se naredi.
Gde je svetska kriza dobila državljanstvo.
Gde su javne nabavke tajne, a državne tajne javne.
Gde se ratovi nikada ne završavaju.
Gde se istorija ponavlja svaki dan.
Gde su najbogatiji oni koji nikada nisu radili.
Gde je strana valuta, uzeta za domaću.
Gde ljudi slave slavu, a psuju Boga.
Gde pametne zbog nerazumevanja, proglašavaju ludacima, a ludake sposobnima.
Gde nepismeni pišu istoriju.
Gde su zakoni nezakoniti, a anarhija normalno stanje.
Gde vlast prezire građane, kao neželjene svedoke.
Gde se živi od budućnosti, jer na sadašnjost nemaju pravo.
Gde se svako svakome smeška, a niko nikome ne želi dobro.
Gde sudski postupci traju duže od života.
Gde su poplave način navodnjavanja zemljišta.
Gde smatraju da će zemlja više napredovati, ako što više nazaduju.
Gde nisi normalan, ako ne poludiš.
Gde živiš samo da bi umro, gde je vreme beskonačno, a vlast besmrtna.„
[adsenseyu6][adsenseyu5]
