Česi se ponovo nalaze pred velikim prelomom, a atmosfera u Pragu i širom zemlje podseća na dane kada se pitala cela Evropa – Istok ili Zapad?
Na političku scenu vraća se Andrej Babiš, bivši premijer, milijarder i čovek koji se samoproglasio „trampistom“. Njegovo ime izaziva oštre podele: Jedni ga vide kao energičnog menadžera koji „vodi državu kao kompaniju“, drugi kao opasnog populistu spremnog da ugrozi demokratske institucije.
Babiš ima 71 godinu, i njegovo bogatstvo – prema procenama – svrstava ga među najbogatije u Češkoj. Nekadašnji komunista, kasnije biznismen u poljoprivredi, prehrambenoj industriji i hemiji, stvorio je političko vozilo ANO – „Akcija nezadovoljnih građana“.
U startu je to bio centristički antikorupcijski pokret, da bi zatim skretao levo, pa desno, u zavisnosti od biračkog raspoloženja.
U prvoj premijerskoj epizodi (2017–2021) ANO je bilo u liberalnoj grupaciji EU parlamenta, a danas je u grupi „Patriots for Europe“ zajedno s Orbanovim Fidesom, Nacionalnim okupljanjem Marin Le Pen, Ligom Matea Salvinija i Partijom slobode Gerta Vildersa. Ova promena dodatno pojačava zabrinutost Brisela.
„Hoću da dovedem upravljanje zemljom u normalu“, izjavio je Babiš u kampanji. Kritičari podsećaju da je njegov prvi mandat izazvao masovne proteste i niz afera. Najteža od njih vezana je za slučaj „Čapije gnezdo“ – kompleks farme i hotela za koji je, prema optužnici, nezakonito povukao sredstva iz subvencija EU.
Dva puta je oslobađan, a Vrhovni sud u Pragu je potom poništio presudu i vratio slučaj na ponovno razmatranje. Babiš tvrdi da je sve politički motivisano.
Međutim, u najnovijim parlamentarnim izborima održanim 3. i 4. oktobra 2025. godine, stranka ANO je odnela pobedu — osvojila je oko 34,5 % glasova i 80 mesta u Donjem domu parlamenta, čime je postala najjača politička formacija, ali nije obezbedila apsolutnu većinu.
To znači da Babiš sada pregovara o formiranju vlade — mora da traži partnere, najverovatnije SPD (Stranka slobode i direktne demokratije) i pokret „Motoristi“, obe desničarske grupe s oštrim antiEU i antinato tezama.
Građani su podeljeni. Pored starijih simpatizera, u centru Praga 28-godišnji bankar Petr rezignirano kaže: „ANO će doći prvo. Najviše čemu možemo da se nadamo je manjinska vlada koja će trgovati glasovima.“ Stariji glasači iz provincije vide stvari drugačije — Jan (76), bivši mali preduzetnik, podseća na podignute penzije i jeftinije prevozne tarife: „On brine o običnim ljudima“, kaže on.
Šta bi značio njegov povratak? Oponenti upozoravaju da bi novi sastav vlasti mogao da zakoči evropske planove: od zelenog kursa, do zajedničke migracione politike. On je već najavio da želi da prekine „Češku inicijativu“ pomoći Ukrajini, što ga postavlja u isti blok sa Viktorom Orbanom i Robertom Ficom, koji otvoreno traže smanjenje podrške Kijevu.
S druge strane, mnogi analitičari smatraju da Babiš ostaje pragmatičan. „Ideologija je za njega uvek samo smokvin list“, ocenjuje Jiři Pehe — on će praviti buku, ali verovatno neće frontalno napasti evropske institucije.
Realnost posle izbora je složenija. ANO gotovo sigurno neće imati 101 poslanika potrebnih za apsolutnu većinu. Zbog toga će Babiš morati da se uključi u koalicione pregovore, verovatno sa SPD i „Motoristima“. Ti akteri već zahtevaju mesta u vladi ili značajan uticaj kako bi podržali novu vlast.
Najjači pritisak dolazi upravo od tih krajnjih stranaka: SPD zahteva referendume o članstvu u EU i NATO-u, „Motoristi“ traže oštru politiku prema migracijama — potezi koji bi mogli pokrenuti zemlju ka velikim preokretima.
Međutim, Babiš je već izrazio rezervu prema nekim njihovim ekstremnijim zahtevima — na primer, podržava članstvo Češke u NATO i EU, ali pri tome želi smanjiti vojnu i humanitarnu pomoć Ukrajini.
Pored toga, već postoje institucionalne prepreke: predsednik Petr Pavel je javno objavio da neće imenovati ministre koji bi zagovarali izlazak zemlje iz EU ili NATO-a.
Babiševa stranka najavila je ukidanje RTV pretplate i preseljenje javnog servisa na državni budžet — potez koji kritičari vide kao udar na nezavisnost medija. Takođe, ANO hoće veću kontrolu nad finansiranjem nevladinih organizacija i smenu kadrova u državnim institucijama — što podseća na modele iz Mađarske i Slovačke. Mladi aktivisti upozoravaju: „Češka se u prošlosti opekla, i građani nisu spremni da lako predaju slobodu.“
Hoće li Babiš postati novi Orban ili će — kako tvrde njegovi simpatizeri — ostati samo tvrdoglavi menadžer bez ideologije? Pitanje ostaje otvoreno. Sve zavisi od toga s kim će sesti za sto, koliko daleko će ići u političkim trgovinama i da li će uspešno balansirati pritiske koalicionih partnera i evropske institucije.
A dok građani Češke pripremaju sledeći politički korak, Evropa sa strepnjom posmatra — jer povratak jednog „trampiste“ u središte EU mogao bi pomeriti ravnotežu ne samo u Pragu, već i mnogo šire.
Webtribune.rs
