Evropska priča o potpunom prekidu sa ruskim gasom, na papiru jasna i odlučna, u praksi izgleda znatno zamršenije. U Briselu se sve glasnije shvata da bi potpuna zabrana uvoza ruskog gasa od 2027. mogla ozbiljno da uzdrma evropsku ekonomiju.
Zbog toga se, kako piše Berliner Zeitung, traže zaobilazna rešenja – diskretna, tehnička, ali dovoljno široka da spreče nestašice. U prevodu: za rusko gorivo se ostavljaju odškrinuta „zadnja vrata“.
Taj manevar postaje vidljiv tek kad se zagrebe ispod površine odluke o zabrani. Na prvi pogled, Evropska unija deluje kao da presecanjem energetskih veza sa Moskvom pravi konačan raskid.
Najviše bi to pogodilo zemlje poput Mađarske i Slovačke, koje već otvoreno negoduju. Međutim, nacrt Evropske komisije, u koji je Reuters imao uvid, pokazuje da Brisel istovremeno planira izuzetke koji bi ublažili udar.
Prema tom dokumentu, zabrana obuhvata uvoz ruskog LNG-a od početka 2027. i cevovodnog gasa od jeseni iste godine. Ali istovremeno se predviđa da isporuke iz „ključnih partnerskih zemalja“ budu izuzete iz strogih provera porekla.
Na tom spisku su SAD, Norveška, Katar, Velika Britanija, Alžir i Nigerija. Za njih se, kako stoji u nacrtu, neće proveravati gde je gas zaista proizveden, odnosno da li eventualno ima rusko poreklo.
Za sve ostale, pravila su znatno tvrđa. Evropska komisija planira sistem „prethodnog odobrenja“ za sve isporuke gasa i LNG-a iz zemalja koje nisu Rusija. Pre nego što neka članica dozvoli uvoz, moraće da proveri u kojoj je zemlji gas proizveden.
Kršenje tih pravila povlači ozbiljne kazne: za fizička lica maksimalno do 2,5 miliona evra, a za kompanije znatno više – najmanje 40 miliona evra, ili najmanje 3,5 odsto ukupnog godišnjeg globalnog prometa, ili čak 300 odsto procenjenog prometa po konkretnoj transakciji.
Uz to, kompanije su obavezne da pet dana pre isporuke carinskim organima EU dostave potvrdu o zemlji proizvodnje gasa.
Ipak, baš tu se vidi linija razdvajanja. Za velike, već etablirane dobavljače sa pomenutog spiska, ova obaveza se ukida. Obrazloženje koje prenosi Reuters jeste da Brisel procenjuje kako je rizik da ruski gas uđe u EU preko tih zemalja nizak – ili zato što one same imaju zabranu uvoza ruskog gasa, ili zato što nemaju infrastrukturu za takve tokove.
Kako bi se situacija promenila, recimo, ako bi neka američka kompanija kupila gasovod Severni tok, ostaje otvoreno pitanje. Evropska komisija je odbila da komentariše nacrt, uz napomenu da dokument još može da se menja pre zvanične objave.
Ovakva „rezervna opcija“ nije bez razloga. Prema podacima Reutersa, Rusija je do 2022. pokrivala više od 40 odsto potreba EU za gasom. Do 2025. taj udeo je, prema najnovijim dostupnim podacima Unije, pao na oko 13 procenata.
Ali istovremeno norveški naftni direktorat saopštava da je Norveška u 2025. smanjila proizvodnju za 12 odsto. U takvim okolnostima, ukupni uvoz gasa u EU mogao bi 2026. da padne za 17 procenata, što, kako se upozorava, nosi rizik ozbiljnog ekonomskog potresa.
Uprkos tim signalima, Berlin i dalje čvrsto podržava potpun odustanak od ruskog gasa. U industriji, međutim, raste nervoza. Hemijski kompleks u Leuni otvoreno kritikuje prekid isporuka. Martin Naundorf, direktor prodaje u kompaniji InfraLeuna GmbH, rekao je za MDR da takva odluka smanjuje ponudu i, bez adekvatnih alternativa, vodi ka daljem rastu cena.
On podseća da oko 20 odsto ukupnog uvoza gasa u Evropu i dalje dolazi iz Rusije. Ako se taj volumen ne nadomesti ugljem ili nuklearnom energijom, upozorava, deo industrije bi mogao da se preseli u druge zemlje. Naundorf dodaje da bi voleo „da se paralelno sa odlukama o obustavi isporuka razmišlja i o alternativama“.
Odgovornost za te alternative Komisija prebacuje na države članice. Rok je kratak: do 1. marta 2026. svaka zemlja mora da izradi nacionalni plan diversifikacije snabdevanja gasom i da identifikuje potencijalne probleme pri zameni ruskog gasa.
Kompanije su obavezne da nacionalnim vladama prijave sve preostale ugovore sa ruskim dobavljačima, a države koje još uvoze rusku naftu takođe moraju da dostave planove diverzifikacije.
Mađarska, međutim, jasno poručuje da takve dokumente neće slati u Brisel. Premijer Viktor Orban izjavio je na radiju Kossuth da zemlja ne može bez ruskog gasa i da zato „neće poštovati briselsko naređenje“. „Moramo da ga zaobiđemo, moramo da sprečimo njegovo sprovođenje“, rekao je Orban.
Za vladu u Budimpešti situacija je dodatno osetljiva jer se približavaju izbori. Zbog, kako je navedeno, ekstremno hladnog januara, vlasti su domaćinstvima obećale popust od 30 odsto na račune za gas i struju.
Država će preuzeti dodatne troškove, saopštili su šef premijerovog kabineta Gergelj Gujaš i ministar energetike Čaba Lantoš. Jasno je, međutim, da takva mera može biti samo privremena.
Sve to zajedno ostavlja utisak sistema koji pokušava da istovremeno zatvori vrata i ostavi ključ ispod otirača. Formalne odluke su tu, ali realnost energetskog tržišta tera Brisel na nijanse, izuzetke i tihe korekcije. Pitanje je samo koliko dugo će taj balans moći da se održava pre nego što se ekonomski pritisci ponovo vrate u prvi plan.
