Berlin i Amsterdam su odlučili da fuzionišu svoje kopnene snage, a Nemci će komandovati tim združenim trupama.
Holandija se sprema da integriše svoje kopnene snage u nemačku vojsku, objavila je američka novinska agencija Bloomberg. Navela je da je to povezano sa ruskom specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini.
Međutim, kopnene snage Holandije čine samo tri borbene brigade. Dve od njih su već integrisane u nemačke oružane snage.
Već se zna da će 13. laka brigada, sa sedištem u Ojršotu, preći pod komandu nemačke 10. tenkovske divizije. Krajnji rezultat treba grupacija od 50 hiljada vojnika, od kojih će 8 hiljada biti holandski. Lokalni specijalci će ostati podređeni Amsterdamu.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Holandija, koja je svoje poslednje tenkove prodala 2011. godine, sada ima 18 tenkova Leopard iznajmljenih od Nemačke, odnosno – od njene 1. Pancer divizije.
Berlin razmatra i mogućnost zajedničke kupovine vojne opreme i usaglašavanja vojnih doktrina i dokumenata. Planirano je da fuzija bude u potpunosti završena do kraja aprila ove godine.
Mediji u obe zemlje ukazuju da se zbog sve veće „pretnje sa istoka” evropska vojna agenda vratila kolektivnoj odbrani, a za to su potrebne velike armijske formacije poput divizija.
Bundesver je zadržao divizijsku strukturu, ali zbog hroničnog nedostatka osoblja, tri nemačke divizije su sada u velikoj meri nedovoljno jake.
U Berlinu zato ne kriju da im je pojačavanje holandskim brigadama više nego dobrodošlo.
Fuzija je deo programa Common Army Vision, poverljivog sporazuma između oružanih snaga dve zemlje, potpisanog 30. novembra prošle godine. Na sastanku u Drezdenu komandanta holandskih kopnenih snaga Martina Vajnena i njegovog nemačkog kolege Alfonsa Meisa.
Žan-Pol Dakers, komandant Holandskih kopnenih snaga, izjavio je:
„Reč je o saradnji dva apsolutno ravnopravna partnera, u kojoj je suverenitet obe zemlje iznad svega. I dalje možemo da obavljamo sopstvene misije, ali sada ćemo o njima razgovarati sa nemačkim štabom. Ako ste ozbiljni u vezi sa savezničkom odbranom, morate biti u mogućnosti da doprinesete kada je to potrebno“.
Ranije je nemački kancelar Olaf Šolc rekao da će Nemačka uskoro imati „najveću tradicionalnu vojsku u Evropi”. Najveću među zemljama Severnoatlantske alijanse.
Istovremeno je nemački parlament odobrio poseban fond za jačanje Bundesvera u iznosu od 107 milijardi evra.
Berlin želi da se vrati svojim vojnim pokazateljima Hladnog rata. Nemci su 1990-te svoje oružane snage sveli sa oko pola miliona ljudi na manje od 200 hiljada.
Moskovski vojni istoričar Dmitrij Suržik, dopisni član Ruske akademije prirodnih nauka. Naglašava da je još rano govoriti o drugoj etapi poteza Nemačke i Holandije, pogotovo što se i u Berlinu i u Amsterdamu ne čuju glasovi protiv.
On naglašava da širenje ovlašćenja komande Bundesvera na Holandiju neće biti ograničeno na dve zemlje jer i u Finskoj rade mnogi visoki predstavnici nemačkog Ministarstva odbrane.
„Siguran sam da je Finska sledeća posle Holandije, čijim će kopnenim snagama komandovati Berlin. Sve to liči na stvaranje alternativne koalicije NATO-u, usmerene protiv Rusije. Mislim da to razume i Ministarstvo odbrane RF i to bi mogao da bude jedan od razloga za ponovno uspostavljanje Lenjingradskog vojnog okruga“.
Dopisni član ruske Akademije vojnih nauka Aleksandar Bartoš procenjuje da se ubrzo može očekivati još jedna vojna međudržavna integracija u Evropi. Između Poljske i pribaltičkih zemalja – Litvanije, Letonije i Estonije.
Po njegovom mišljenju, nad tim i mogućim drugim fuzijama i mini paktovima biće komandno-štabna struktura NATO.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(Fakti)
