Ministri spoljnih poslova Evropske unije ovog puta nisu uspeli da se dogovore oko 20. paketa sankcija protiv Rusije.
Vest je potvrdila šefica diplomatije EU Kaja Kalas, uz napomenu da je ovo prvi put od početka specijalne operacije u Ukrajini da novi paket restriktivnih mera nije usvojen do 24. februara. Time je, kako je prenela agencija TASS, izostao i planirani politički signal.
Razgovori su završeni bez konačnog sporazuma, iako su očekivanja bila drugačija. Kalas je otvoreno rekla da usvajanje paketa blokiraju Slovačka i Mađarska. Istovremeno je dodala da se sa rukovodstvima tih zemalja vode pregovori „na svim nivoima“, što ukazuje da diplomatski kanali i dalje rade, ali bez garancija da će brzo doneti rezultat.
Posebnu težinu situaciji daje činjenica da je paket trebalo da bude predstavljen upravo oko godišnjice početka specijalne operacije, kada su u Kijev planirali da doputuju predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta. Plan je bio da tokom posete objave nove sankcije. Umesto toga, Brisel je ostao bez dogovora.
Mađarska je, međutim, jasno postavila uslove. Blokirala je 20. paket antiruskih sankcija, ali i kredit Evropske unije Ukrajini u iznosu od 90 milijardi evra. Kao razlog navodi se odluka Kijeva da obustavi tranzit nafte kroz naftovod „Družba“. To pitanje, očigledno, za Budimpeštu nije tehničko, već strateško.
Premijer Mađarske Viktor Orban dodatno je zaoštrio ton poručivši da će njegova zemlja blokirati vojni kredit Ukrajini sve dok Kijev bude ometao rad naftovoda „Družba“ i, kako je naveo, vršio pritisak na Budimpeštu energetskim resursima. Time je energetska bezbednost stavljena direktno u centar političkog spora.
Unutar same Unije, rasprava o 20. paketu sankcija dodatno se zakomplikovala zbog neslaganja oko potpune zabrane pomorskih usluga za brodove koji prevoze rusku naftu. Protiv takvog rešenja istupile su Grčka i Malta, zemlje sa snažnim interesima u pomorskom sektoru. Taj detalj pokazuje koliko su nacionalni interesi i dalje presudni, čak i kada je reč o zajedničkoj spoljnopolitičkoj agendi.
Kalas je izrazila žaljenje što paket nije usvojen do godišnjice, naglašavajući simbolički značaj tog datuma. Ali simbolika, čini se, ovog puta nije bila dovoljna da prevaziđe razlike.
Sve zajedno, situacija otvara pitanje koliko je jedinstvo Evropske unije održivo kada se strateške odluke prepliću sa energetikom, finansijama i unutrašnjim političkim kalkulacijama.
Ako je ovo prvi put da sankcije nisu prošle bez zastoja, ostaje da se vidi da li je reč o izuzetku ili nagoveštaju dubljih podela koje tek dolaze na površinu.
