Šef evropske diplomatije Žozep Borelj priznao je da institucije EU imaju ograničena sredstva pritiska na Rusiju i da spoljna politika „ostaje u ingerenciji država-članica“.
„Države EU treba da sačuvaju jedinstvo. U prestonicama EU se i određuje politika prema Rusiji. Mi u EU pokušavamo da izgradimo jedinstvenu spoljnopolitičku liniju, ali, svidelo se to nama ili ne, spoljna politika ostaje u ingerenciji država-članica. Ako ne bude jedinstva, neće biti ni zajedničke evropske politike… Lideri država EU ne treba da govore jedno u Briselu, a zatim, kada se vrate u svoje prestonice, da rade drugo“, rekao je Borelj.
On se osvrnuo i na zahteve poslanika Evropskog parlamenta da se Rusija isključi iz međunarodnog platnog sistema „Svift“ i da se obustavi gradnja „Severnog toka 2“.
„Svift je međunarodna privatna organizacija i tu EU nema kompetencije… „Severni tok“ je kontroverzna tema. Evropska komisija je već saopštila da taj projekat ne doprinosi diverzifikaciji energetskih izvora EU.
Međutim, to je odgovornost privatnih kompanija i EU nema instrumente da donosi odluke o sudbini ovog privatnog projekta“, rekao je evropski diplomata.
On je naveo da, „kada i ako „Severni tok 2“ proradi, možemo zatražiti da on radi transparentno i bez diskriminacija, sa adekvatnim nivoom kontrole“.
Borelj je konstatovao da u odnosima sa Rusijom „predstoji dug period konfrontacije za koju treba da budemo spremni“.
„Rusija je sigurna da je konfrontacija sa Evropom i SAD najjednostavniji način da se ojača legitimitet vlasti“, dodao je diplomata.
Šef evropske diplomatije je primetio da su uspesi ruske vlasti u ekonomiji „vrlo skromni i da budućnost takođe nije ružičasta“.
„Da, oni imaju vojnu snagu koju koriste kada smatraju potrebnim: u Siriji, Libiji, na Kavkazu. Ali sa tačke gledišta ekonomije, Rusija se može porediti sa Italijom, i malo je ispred Španije“.
Ranije je Evropski parlament pozvao da se, između ostalog, zaustavi izgradnja „Severnog toka 2“ i isključi Rusija sa platnog sistema „Svift“.
