Danske vlasti izdale su dozvolu za izgradnju gasovoda Severni tok 2, prenose RIA Novosti pozivajući se na poruku Kraljevske agencije za energetiku (DEA).
Pojašnjeno je da je operator gasovoda „Nord Stream 2 AG“ dobio dokumente za izgradnju dela u danskom epikontinentalnom pojasu, jugoistočno od Bornholma u Baltičkom moru.
Dokumenti su u skladu sa danskim pravom i obavezama zemlje prema Konvenciji Ujedinjenih nacija o pomorskom pravu.
[adsenseyu1]
Projekat Severni tok 2 uključuje izgradnju dva cevovoda gasovoda ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od ruske obale preko Baltičkog mora do Nemačke.
Kao što je početkom oktobra napomenuo ruski ministar energetike Aleksandar Novak, oko 83 odsto gasovoda je već položeno.
Izgradnja bi trebalo da bude završena ove godine, a radove izvodi konzorcijumum Nord Stream 2 AG. Gazpromovi evropski partneri u projektu su nemački Uniper i Wintershall, austrijski OMV, francuski Engie i anglonizozemski Shell. Gazpromovi partneri finansiraće 50 odsto projekta, a ostatak ruska državna kompanija.
Naftovod će proći kroz vodno područje ili ekskluzivne ekonomske zone Rusije, Finske, Švedske, Nemačke i Danske, koja je i dalje jedina zemlja koja nije izdala dozvolu.
Početkom oktobra je Danska uklonila politička pitanja zbog postavljanja gasovoda, a posao se zadržao samo na administrativnom nivou.
Sada kroz danske vode treba položiti deonicu od 139 kilometara. Izgradnja uključuje polaganje cevi i radove na dnu. Ranije su u Gazpromu rekli da im za izgradnju ostatka gasovoda treba najviše pet nedelja. To znači da će gasovod biti izgrađen u roku i profunkcionisati na vreme, kako je predviđeno, na Novu godinu 2020.
[adsenseyu4]
“Uveren sam da ne treba da razgovaramo o bilo kakvim alternativnim pravcima u Severnom toku 2, jer, kao što sam čuo od kolega iz našeg projekta, imamo dobre šanse da dobijemo dozvolu u Danskoj”, rekao je ranije predstavnika austrijske kompanije OMV.
Nemačka i Austrija podržavaju projekat zbog interesa za pouzdanim snabdevanjem gorivom.
S druge strane, Litvanija, Letonija i Poljska kritikuju Severni tok 2, smatrajući ga politički motivisanim projektom. Uz to, protivi mu se i Ukrajina koja će verovatno izgubiti status tranzitne, gasne teritorije, ali i Sjedinjene Države koje Evropu žele da snabdevaju svojim tečnim, prirodnim gasom.
Moskva je više puta napominjala da je Severni tok 2 projekat isključivo ekonomske naravi.
Odluka Danske dolazi nekoliko dana nakon što je odobrila polaganje Baltičkog toka, gasovoda koji će, jednom kada bude izgrađen, povezivati Poljsku i Norvešku. Zanimljivo je da se dva gasovoda, Baltički tok i Severni tok 2, praktično seku na dnu Baltičkog mora, iako je kapacitet poljskog gasovoda kudikamo manji i njegova godišnja propusnost će biti 10 milijardi kubnih metara godišnje.
Puno važnije od toga je da odluka Danske dolazi u vreme kada Moskva i Kijev moraju da produže ugovor o tranzitu preko ukrajinske teritorije. Čak i odugovlačenje Kopenhagena bi za nekoliko nedelja u pregovorima dalo priliku Kijevu da prisiljava Gazprom na nepovoljne uslove ugovora. Alternativa nepotpisivanju ugovora pod tim uslovima je manjak snabdevanja gasom zemalja Evropske unije u zimskom periodu.
[adsenseyu1]
Čini se da Danci nisu hteli da rizikuju i testiraju koliko je čvrst stav Gazproma pred ucenama ukrajinskog operatera. Na kraju su doneli razumnu odluku kojom Evropljanima garantuju energetsku sigurnost. Naime, ugovor Gazproma sa ukrajinskim operaterom ističe u ponoć 31. decembra ove godine i još nije produžen.
Naime, pre pet dana je ukrajinski Naftogaz izjavio kako je Gazprom dužan da koristi gasni tranzitni sistem Ukrajine.
„Tačno, 2020. Rusija će i dalje slati gas preko Ukrajine, uzimajući u obzir svoje obaveze prema kupcima poput Mađarske i drugih zemalja koje zavise od tog sistema, ali ukrajinska strana mora da promeni retoriku kako bi došla do „konstruktivnog rešenja problema i završetka sporova“, rekao je ukrajinski politolog i ekonomista Aleksandar Dudčak.
Tako je odgovorio na izjavu zamenika predsedavajućeg Narodne banke Ukrajine Dmitrija Sologuba da će Rusija „morati “ da pumpa gas u ukrajinski gasni transportni sistem.
“Niko ne kaže da Rusija neće ili ne želi da pumpa gas. Ali Ukrajina nema pravo da zaustavi tranzit na svojoj teritoriji. Za nju će zaustavljanje tranzita biti snažan udarac za čitavu ekonomiju“, rekao je Dudčak.
Tu je i problem održavanja ukrajinskog sistema, što je do 2014. uglavnom finansirao i radio Gazprom. Ruska strana više to ne želi da radi i traži da se Kijev sam pobrine da njegov tranzitni sistem bude funkcionalan. Osim toga, problemi su nastajali i kada su Ukrajinci uzimali gas iz gasovoda Družba namenjen drugim zemljama ili praznili skladišta tako da pritisak nije bio dovoljan za isporuke do Mađarske, Slovačke i Češke.
Zbog svega toga, kao i zahteva Kijeva da se Gazprom ugovorom obaveže za tranzit preko Ukrajine sledećih pet godina, Rusija, Ukrajina i EU su 28. oktobra u Briselu održali hitan sastanak, nakon kog je EU gotovo sigurno sugerisala Danskoj da se ne igra sa energetskom bezbednošću, jer Rusija neće pristati na ultimatume Kijeva.
[adsenseyu4]
Rusija će i dalje, preko Ukrajine, slati gas koji je ugovoren za isporuku Mađarskoj, Slovačkoj, Češkoj i drugima, ali bez dugoročnog ugovora i uz garante da ruski gas neće „nestajati“ na putu kroz Ukrajinu.
Kijev sada nema nikakvih aduta da ucenjuje Gazprom, iako je, kao što smo rekli, bilo moguće i da ruska kompanija ne koristi ukrajinski tranzitni sistem za dodatne isporuke, bez obzira na sudbinu Severnog toka 2. U tom slučaju je za mnoge u Evropi zima mogla da bude duga i hladna, a to je rizik kom EU nije htela da se izlaže, uz svu „ljubav“ prema Ukrajini i tamošnjoj „demokratiji“.
U trenutnim okolnostima, Moskva može obećati upumpavanje od 40 do 60 milijardi kubnih metara samo za 2020. godinu, a nakon toga je Gazprom rekao da će potpisati ugovor za mnogo manju količinu tranzita od 15 do 30 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Rusija je spremna da radi u skladu sa evropskim zakonodavstvom, ali odvajanje poslova transporta gasa u posebno preduzeće od Naftogaza kasni i postoji rizik da se to ne uradi na vreme, do početka 2020. godine.
Stoga je, kao rezervnu opciju, pre danskog zelenog svetla za Severni tok 2, Rusija bila spremna da produži trenutni tranzitni sporazum sa Ukrajinom za 2020. godinu, ali sa promenama nekih uslova.
Sada se situacija radikalno menja i verovatno će u sledećim satima ili danima stići ljutita reakcija ukrajinskih vlasti.
(logicno.com)
