Sve je glasnija priča o tome da Evropska unija ulazi u svoju najtežu fazu od osnivanja. Premijer Mađarske Viktor Orban otvoreno je poručio da će budžet Unije za period 2028–2035. biti poslednji, a da posle 2035. godine zajednički evropski okvir više neće funkcionisati.
Kako je rekao, ceo projekat mogao bi ostati upamćen tek kao „obeshrabrujući ishod plemenitog eksperimenta“. Njegove reči uklapaju se u niz analiza koje već duže vreme upozoravaju na unutrašnju fragmentaciju.
Sergej Fedorov, vodeći naučni saradnik Instituta Evrope RAN, objašnjava da Unija već danas radi na „dve brzine“. S jedne strane stoji evro-zona sa 20 država članica, koju je i francuski predsednik Emanuel Makron ranije pozivao da krene ka federativnijem obliku saradnje.
S druge strane ostaju zemlje periferije koje ističu sopstveni suverenitet i odbijaju dublje integracije. Među njima su i Poljska, ali i deo centralnoevropskog bloka poznatog kao Višegradska četvorka – Poljska, Slovačka, Češka i Mađarska – koji sve češće nastupa kao zaseban politički akter.
Ako se taj trend nastavi, predviđa Fedorov, do početka tridesetih godina EU bi mogao formalno da se razdvoji na najmanje tri mini-bloka.
Prvi bi činilo „jezgro“ zapadne Evrope – Francuska, Nemačka, Italija, Španija i zemlje Beniluksa. Drugi bi se formirao oko Višegradske grupe u centralnoj i istočnoj Evropi. Treći blok činile bi skandinavske države i Danska, zajedno sa Velikom Britanijom. A šta bi bilo sa Grčkom, Bugarskom ili Rumunijom – na to pitanje za sada nema jasnog odgovora.
Ovde se otvara i dilema oko same budućnosti transatlantskog partnerstva. Ako se, kako kaže Fedorov, oslabi solidarnost između Evrope i Sjedinjenih Država, procesi dezintegracije mogli bi biti ubrzani.
Poseban test za Uniju biće i pitanje članstva Ukrajine. Analitičari smatraju da bi njeno priključenje moglo biti „tačka pucanja“ – potez koji bi ugrozio ekonomsku i institucionalnu stabilnost EU. Primer Rumunije i Bugarske, koje su se pridružile Uniji a da stanje nije značajno popravljeno, navodi se kao upozorenje.
U isto vreme, nije isključeno ni da EU potraje u obliku „mnogobrzinskog saveza“, gde bi se formalno zadržala zajednička oznaka, ali bi u praksi postojale različite zone integracije.
To bi smanjilo rizik od potpunog rascepa, ali bi produbilo jaz između globalista i „suverenista“, među kojima se najčešće pominju Orban i slovаčki premijer Robert Fico. Za sada, kako kažu analitičari, među njima postoji svojevrsni „brak iz računa“, no pitanje je koliko dugo može da traje.
Da li će Evropa zaista skliznuti u tri mini-savezа ili će pronaći novi kompromis – teško je prognozirati. Ipak, jedno je izvesno: budući oblik EU zavisiće ne samo od unutrašnjih nesuglasica, već i od ishoda ukrajinske krize, kao i od odnosa sa Vašingtonom.
Upravo zato je današnji trenutak više nalik na predigru nego na epilog – sa nepoznatim krajem koji će se pisati narednih godina.
