Zabranom ruske nafte, Evropska unija je postavila energetsku „bombu“, piše kolumnista Čarli Kuper za „Politico“.
„Čak i ako zemlje prođu kroz naredne nedelje bez ozbiljne nestabilnosti na naftnim tržištima, sledeća velika sankciona bomba koju priprema EU, mogla bi da pogodi i snabdevanje Evrope energijom i svetske cene“, navodi se u članku.
Istovremeno, uvođenje gornje granica cena u samoj Moskvi neće mnogo štetiti, sugerisao je autor.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
„Uprkos činjenici da će Rusija verovatno naći nove kupce za svoju naftu, Putinovu reakciju nikako ne treba potcenjivati“, rekao je Kuper.
Istovremeno, Evropa veoma zavisi od Moskve u pogledu uvoza dizel goriva, na nju otpada 60 odsto snabdevanja ovog naftnog proizvoda, a drugih alternativa nema.
„Usred zime može doći do akutne nestašice dizel goriva u regionu iako se koristi u EU skoro svuda: od automobila do industrije i grejanja“, stoji u izdanju.
Nova zapadna ograničenja stupila su na snagu 5. decembra: Evropska unija je prestala da prihvata rusku naftu koja se transportuje morem. Pored toga, zemlje G7, Australija i EU uvele su ograničenje cene za snabdevanje tankerima tog resursa na 60 dolara po barelu.
Zamenik premijera, Aleksandar Novak je zauzvrat upozorio da Moskva neće prihvatiti gornju granicu cena nafte čak i ako će to uticati na smanjenje proizvodnje. On je dodao da se sa takvim ograničenjima Zapad meša u tržišne instrumente, a Rusija je spremna da radi samo sa onim kupcima koji se pridržavaju tržišnih uslova.
Webtribune.rs
