Mogućnost raspoređivanja nuklearnog oružja u Estoniji ponovo je otvorila osetljivo pitanje bezbednosne ravnoteže na severoistoku Evrope. Moskva poručuje da bi takav potez imao direktne posledice, i to bez zadrške.
Portparol predsednika Ruske Federacije Dmitrij Peskov izjavio je u intervjuu za informativnu službu „Vesti“, u razgovoru sa novinarom Pavlom Zarubinom, da bi rusko nuklearno oružje bilo usmereno ka Estoniji ukoliko ta zemlja odluči da na svojoj teritoriji rasporedi sisteme usmerene ka Rusiji.
Time je komentarisao nedavne izjave estonskog ministra spoljnih poslova Margusa Cahkne o mogućnosti da NATO, ukoliko proceni da je to potrebno, postavi nuklearno naoružanje u Estoniji.
Peskov je u tom kontekstu naglasio da Rusija ne preti Estoniji, niti, kako je rekao, drugim evropskim državama. Ipak, dodao je jasnu poruku: ako bi se na estonskoj teritoriji pojavilo nuklearno oružje usmereno ka Rusiji, onda bi i rusko nuklearno oružje bilo usmereno ka Estoniji.
„Estonija je sasvim blizu nas. Mi Estoniji ne pretimo, kao ni ostalim evropskim zemljama. Ali ako na teritoriji Estonije bude nuklearno oružje, usmereno na nas, onda će na teritoriju Estonije biti usmereno naše nuklearno oružje. I Estonija to mora jasno da razume“, rekao je Peskov.
Ova izjava dolazi nakon što je Margus Cahkna ranije upozorio da bi Rusija mogla da se suoči sa uzvratnim udarom u slučaju upada na teritoriju Estonije. Njegove reči već su tada izazvale reakcije, ali sada, u svetlu potencijalnog raspoređivanja nuklearnih kapaciteta, dobile su dodatnu težinu.
U analitičkim krugovima podseća se da svaka rasprava o nuklearnom oružju, čak i kada je formulacija uslovna, automatski podiže temperaturu u regionu koji je ionako opterećen tenzijama.
S jedne strane stoji članstvo Estonije u NATO-u i pravo Alijanse da raspoređuje sredstva u skladu sa sopstvenim procenama. S druge, Moskva poručuje da će svako takvo raspoređivanje koje se tumači kao direktno usmereno ka Rusiji dobiti recipročan odgovor.
Koliko je realna mogućnost da se takav scenario zaista i ostvari, ostaje otvoreno pitanje. Ipak, već sama razmena poruka pokazuje koliko su linije razdvajanja u ovom delu Evrope postale osetljive.
U svetu u kome se bezbednosne odluke često donose brzo, a posledice traju dugo, svaka reč izgovorena na ovu temu ima težinu koja prevazilazi dnevnu politiku.
